Neonatalni skrining moguć već dva dana po rođenju deteta

Što pre se taj gubitak otkrije, a potom odredi i primeni adekvatan tretman, veći su izgledi za rehabilitaciju i prevazilaženje poteškoća, kako za dete, tako i za celu porodicu. Svetska istraživanja i praksa pokazuju da rana intervencija povećava šanse za socijalnu integraciju i neometani razvoj deteta, pa je stoga pravovremena i precizna dijagnostika prvi i najvažniji korak, naglašeno je tokom nedavno održanog događaja za medije kompanije MED-EL, pionira i globalnog lidera u industriji slušnih implantata.

Testiranje novorođenčadi u Srbiji pre napuštanja porodilišta

Sa gubitkom sluha suočava se više od 5% svetske populacije, odnosno oko 360 miliona ljudi širom planete živi sa nekim oblikom ovog problema. Takođe, veliki broj ljudi uopšte nije svesno poteškoća sa sluhom jer adekvatna dijagnostika nikada nije urađena.

Zahvaljući neonatalnom skriningu, mnoge bebe u Srbiji testiraju se pre nego napuste porodilište. Gubitak sluha kod novorođenčadi može se otktriti ubrzo posle rođenja – skrining je veoma jednostavni i bezbolni i traje svega nekoliko minuta.

“Ukoliko se ustanovi problem sa sluhom kod deteta, najbolje vreme za operaciju je između godinu do dve godine starosti a sve što se kasnije deca operišu, kažu strane studije, potreban je duži period rehabilitacije. Koliko dugo je dete gluvo, duplo od tog vremena potrebno je da prođe da se pacijent rehabilituje. Odnosno, detetu koje nije imalo kontakt sa zvukom do šest godina potrebno je 12 godina da se rehabilituje, ali nikada onako kao dete koje je operisano sa godinu dana do 24 meseca. Takva deca, koja su na vreme operisana stižu i u redovan vrtić, a kamoli u redovnu školu sa drugom čujućom decom. Rezultati su pokazali da 80% naše dece koju smo operisali, pohađaju redovnu školi, takođe razvili su normalan govora i intelekt i ostvarivali su mnogo veći uspeh u školi.”, naglasio je prof. dr Nenad Arsović, načelnik Klinike za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije (KCS) i dodao, “Svim bebama treba uraditi skrining na oštećenje sluha ne kasnije od jednog meseca nakon rođenja. Nadamo se da će sva porodilišta u Srbiji imati neophodnu opremu za dijagnostikovanje oštećenja sluha”.

Dostupnost neonatalnog skrininga u Srbiji

Poslednjih nekoliko godina ostvaren je veliki doprinos na uvođenju neonatalnog skrininga kao procedure za novorođenčad u Srbiji. Cilj inicijative je da svako porodilište dobije neophodnu opremu za sprovođenje ovih testova. 

“Praksa je pokazala da skrining novorođenčadi predstavlja najefikasniji metod u dijagnostikovanju i otkrivanju nagluvosti kod dece, s obzirom na to da se ona mogu testirati samo dva dana nakon rođenja“, kaže prof. dr Nenad Arsović. “Trenutna situacija u Srbiji prati evropske standarde. Mi stalno ulažemo dodatne napore da stanje poboljšamo i obezbedimo svakom pacijentu lečenje u skladu sa najnovijom praksom i dostignućima u ovom polju”, dodaje Arsović i nastavlja “Znamo koliko dragocenih trenutaka ljudi sa problemima sa sluhom mogu da propuste. Nažalost, postoji veliki broj dezinformacija i pogrešne percepcije o problemima sa gubitkom sluha. Takođe, prisutna je i stigmatizacija, a neretko i poricanje od strane obolelih. Rana identifikacija i odgovarajuća dijagnoza pomažu nam da napravimo korak napred ka intervenciji i izboru najboljeg rešenja koji će imati višestruku korist za pacijenta. Svim bebama treba uraditi skrining na oštećenje sluha, ne kasnije od jednog meseca nakon rođenja. Očekuje se da će sva porodilišta u Srbiji imati neophodnu opremu za dijagnostikovanje oštećenja sluha. Ministarstvo zdravlja ulaže napore da porodilišta koja imaju veliki broj porođaja opremi sa više skrining aparata, a takođe i da revitalizuje audiološku dijagnostičku opremu u tercijarnim Otorinolaringološkim centrima gde se postavlja dijagnoza nagluvosti i gluvoće  i odlučuje o potrebi za ugradnju kohlearnog implanta.Takođe, Ministarstvo zdravlja, na predlog republičke stručne komisije, planira da univerzalni neonatalni skrining sluha u porodilištima postane zakonska obaveza.”

Kohlearna implantacija omogućava pacijentima da čuju život

Slušni implanti su rešenje koje pomaže onim pacijentima koji više ne mogu da čuju ni pomoću slušnog aparata, zatim gluvo rođenim bebama, kao i u slučajevima gubitka sluha. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kod jedne od pet osoba rođenih sa gubitkom sluha  slušni aparat ili kohlearni implant  mogu omogućiti značajne prednosti u prevazilaženju problema. Neonatalni skrining je vredna investicija, jer kako pokazuje SZO „ignorisanje“ i nelečenje ovog problema svetsku ekonomiju godišnje košta 750 milijardi dolara.  Najvažniji korak za osobe sa gubitkom sluha je rana dijagnostika i odgovarajuće lečenje.

Ewald Thurner, predstavnik kompanije MED-EL za region CEE rekao je: “Zahvaljujući sinergiji znanja i iskustva vrhunskih stručnjaka i najmodernije svetske tehnologije razvili smo nove uređaje koji donose još bolje iskustvo za pacijente širom sveta. Više od četiri decenije posvećeni smo misiji da uz nauku i tehnologiju pomognemo ljudima sa gubitkom. Uz to, radimo dosta na podizanju svesti o značaju sluha i važnosti zdravlja našeg čula. Misija kompanije MED-EL je prevazilaženje problema gubitka sluha kao barijere u komunikaciji.”

Bilateralna kohlearna implantacija – svetska iskustva

Načelnik ORL odeljenja klinike Vilnius University Hospital iz Litvanije prof. dr Eugenijus Lesinskas objasnio je program pod nazivom “Kohlearni Implanti za sve” i istakao značaj bilateralne kohlearne implantacije: “U Litvaniji smo započeli nacionalni program neonatalnog skrininga 2014. godine, iako je skoro 90% novorođenčadi prošlo dijagnostiku i ranije, s obzirom na to da se većina porođaja obavlja u nacionalnim bolnicama koje imaju mogućnost da obave neonatalni skrining metodom otoakustične emisije. Na populaciji od 3 miliona ljudi svake godine se rodi 30 gluve dece, a svako dete ima mogućnost da o trošku državnog osiguranja bude bilateralno kohlearno implantirano, ukoliko zadovoljava kriterijume i ima dobru prognozu za slušnu i govornu rehabilitaciju do šeste godine života. Ukoliko ne zadovolje kriterijume, deci se ugrađuje implant sa jedne strane i postoji mogućnost da dobije i drugi implant do 18 godine. Kod odraslih, jedan kohlearni implant je pokriven osiguranjem do 65. godine života, a kod starijih postoji mogućnost implantacije ukoliko postoji budžet za to. Najstarija osoba kojoj je ugrađen kohlearni implant je u trenutku zahvata imala 74 godine.“

Novi život – priče roditelja i pacijenata

Jelena Pavićević-Ilin, osnivač i predsednica udruženja „Sajberuvce“  ovom prilikom naglasila je “Postoji goruća potreba za stalnom edukacijom javnosti o tome koliko su važni rana dijagnostika i pravovremeno tretiranje oštećenja sluha. Da bi deca teško oštećenog sluha imala najviše koristi od savremenih tehnologija, važno je intervenisati u određenom vremenskom okviru i bitno je da javnost toga bude svesna – mi kao društvo imamo obavezu da decu u tome podržimo. Ovde se ne radi samo o kvalitetu sluha, već o celokupnom kvalitetu ljudskog života.“

Povod je bio i jedinstvenu priliku da se čuju nastup dvanaestogodišnje pijanistkinje Miljane Đordjević, pacijentkinje kojoj je kohlearni implant ugrađen sa svega 18 meseci. Miljana je pravi primer kako rana implantacija doprinosi socijalnoj integraciju, s obzirom da devojčica pohađa redovnu školu i svira klavir.  Drugi pacijent, Biljana Stevčić, takođe ima kohlearni implan, radi u osiguravajućoj kući, a obema pacijentkinjama MED-EL kohlearne implatante ugradio je prof. dr Nenad Arsović.