Srbiji je neophodna jedinstvena strategija za borbu protiv narkomanije, koja predstavlja najveći društveni problem, jer razara mlade ljude koji su njena budućnost, porodicu kao osnovnu ćeliju svake zajednice i čitavo društvo. Krajnje su neophodni jedinstveni Nacionalni plan za borbu protiv narkomanije, jedinstvena državna Agencija za narkotike, izmena nekih zakonskih odredabi i pravilnika o postupanju.
Srbiji je neophodna jedinstvena strategija za borbu protiv narkomanije, koja predstavlja najveći društveni problem, jer razara mlade ljude koji su njena budućnost, porodicu kao osnovnu ćeliju svake zajednice i čitavo društvo. Krajnje su neophodni jedinstveni Nacionalni plan za borbu protiv narkomanije, jedinstvena državna Agencija za narkotike, izmena nekih zakonskih odredabi i pravilnika o postupanju. Neophodno je i poboljšanje tehničkih i materijalnih uslova policajaca koji se „bave“ narkoticim, kažu u grupi za suzbijanje narkomanije koja radi pri Policijskoj upravi u Nišu.
Najopasnija je prva droga, bez obzira koja
Načelnik Poliklinike Verica Arsenijević upozorava da upotreba heroina nije opasnija od korišćenja velikih količina marihuane, ekstazija, trodona i bensedina u kombinaciji sa alkoholom. Ipak, takozvani politoksikomani se ovoj ustanovi javljaju u mnogo manjoj meri. Na naše pitanje: koja je droga najopasnija, ona kategorički odgovara: najopasnija je prva droga, bez obzira koja.
– Droge je mnogo i njena dostupnost je velika. Kod nekih mladih ljudi uzimanje prvih droga je samo eksperiment, ali veoma rizičan, jer se pouzdano ne zna ko od njih ima biološke predispozicije da postane zavisnik. Dobro je, međutim, što danas roditelji ranije primete da njihova deca koriste drogu. Pre se dešavalo da to shvate posle desetak godina, a sada je rok znatno kraći, što je veoma važno za rezultat lečenja. Najbolje je da lečenje započne prve godine korišćenja opijata, ali se, nažalost, zavisnici javljaju uglavnom nakon dve do četiri godine – kaže Arsenijević.
Ova grupa se razlikuje od uobičajenih odeljenja za borbu protiv narkotika jer je jedna od retkih policijskih „jedinica“ u Srbiji koja ima samostalnost u radu od početka do kraja akcije, tako da ne deluje samo u Nišu već na bilo kojoj teritoriji, „od izvora do završetka“ narko- biznisa koji prate i suzbijaju. Kažu da „izuzetno dobro“sarađuju sa BIA, UBOPOK, drugim policijskim službama i tužilaštvom, ali naglašavaju da bi njihovu efikasnost uvećala samo jedinstvena nacionalna strategija, koja bi sinhronizovala postupanje svih državnih organa i ustanova koje se bave narkomanijom.
Manjak specijalaca
Više od polovine izvršilaca svih krivičnih dela u Srbiji, posebno krađa, razbojništava i pljački, zapravo su narkomani. Zbog toga borba naše službe protiv ovog zla predstavlja i značajnu pomoć, pa i rešavanje problema svih drugih službi MUP, kažu u grupi za borbu protiv narkotika pri niškoj PU. Uprkos takvom značaju, ova grupa nije dobro tehnički opremljena (kompjuteri su zastareli ili u kvaru, a vozila „starija od inspektora“). Njihove plate su od 30 do 40 hiljada, koliko prima i policijski službenik na šalteru za izdavanje pasoša. Takođe, ovoj grupi fali i veći broj ljudi („ima nas dvadesetak puta manje nego naših kolega u Cirihu koji je po velični sličan Nišu“). Manjak ljudi dodatno otežava njihova obaveza da svedoče u istrazi i na glavnom pretresu dilerima. Prošle godine su imali više od 360 poziva na svedočenje, što znači da su ti dani „izgubljeni“ za policajca koji svedoči. A „dobitak“za neke dilere na ulici.
Prema rečima ovih operativaca, Niš je uglavnom tranzitno mesto na putu droge, koja stiže sa juga Srbije i Kosova i Metohije, kao i iz Bugarske i Turske i dalje odlazi na druge destinacije u Srbiji i Evropi. U Niš, uglavnom, ne stižu veće količine narkotika iz Sandžaka. Od droge koja ostaje u gradu najzastupljenija je marihuana, a mnogo manje heroin, koji je na „drugom mestu“. Na crnom tržištu je ubedljivo najmanje hašiša, što je, kako kažu, „neobično“ u odnosu na druge sredine. U Nišu ima oko 1500 „procesuiranih“ narkomana, ali je tamna brojka nekoliko puta veća.
– Način krijumčarenja droge menjao se kroz vreme. Tokom devedesetih godina droga je stizala u Niš tako što su dileri sami odlazili u Istanbul i druge destinacije i donosili je u grad. Danas ovdašnji krupniji dileri drogu „naručuju“, tako da je u Niš donose kuriri krupnijih dilera iz Turske, koji im, dakle, nude „kompletnu uslugu“. Sitniji lokalni dileri, pak, drogu nabavljaju u Preševu, na Kosmetu ili u Bugarskoj. Heroin, kao najopasniji narkotik, za potrebe niških narkomana uglavnom stiže sa Kosmeta i iz Bugarske – kažu naši sagovornici, koji zbog prirode posla ostaju anonimni.
Oni tvrde da su u poslednje dve godine presekli važnije narko-kanale hapšenjem većih grupa dilera, što su akcije koje se pripremaju i traju mesecima. Međutim, tvrde da hapšenje krupnijih dilera ne znači najveći rezultat u suzbijanju narkomanije. Izuzetan rezultat se postiže, kažu, češćim hapšenjem manjih dilera. Uhapsiti dilera sa 200 do 300 grama heriona je veći uspeh nego hapšenje Albanca sa kilogramom heroina, pošto je on samo kurir, koji vas sigurno neće „odvesti“ do glavnog bosa, jer ovaj biznis tako funkcioniše, kažu.
Dileri uglavnom zaobilaze srednje škole, dok ih u osnovnim školama nema, i to od kada su uvedeni takozvani školski policajci, pre nekoliko godina. Razloga za miran san, međutim, nema. Droga se srednjoškolcima prodaje na žurkama po kafićima, koje su sada u modi. Dostupna je i na takozvanim „kućnim druženjima“. Najveća ponuda je na muzičkim manifestacijama, kakve su masovniji koncerti ili Nisomnia. Mesec dana pred početak Nisomnie „počinje ofanziva“ nabavke narkotika za festival. Policija to pokušava da spreči rigoroznim kontrolama na ulasku u nišku Tvrđavu, i u tome ima prilično uspeha, kažu naši sagovornici.
– Sve u svemu, stanje u Nišu je sada gore nego što je bilo prethodnih godina. Imamo veći broj narkomana. Ranije su se drogirala deca bogatih roditelja, danas se drogom bave svi, bez razlike. Međutim, Niš je ipak ostao na nivou republičkog „proseka“ – zaključuju nadležni operativci u niškoj PU.
Po podacima niške PU, prošle godine je bilo 265 zaplena droge, a 42 osobe su lišene slobode. Podneta je 151 krivična prijava zbog neovlašćenog posedovanja i prometa opojnih droga i njima je obuhvaćeno 190 osoba. U ovim akcijama oduzeto je ukupno 195 566 grama raznih vrsta narkotika i 12 060 tableta sintetičkih droga, od kojih 5895 ekstazija. Među zaplenjenim narkoticima, najviše je marihuane (156 223 grama), slede heroin (37 255 grama), kokain (36,65 grama) i hašiš (7,5 grama). Oduzeto je i 1129 grama metaanfetamina. Zanimljivo je da su pri njihovoj nabavci prevareni i niški dileri, pošto su im prodati kao (skuplji) kokain, na koji „liče“ zbog sličnog dejstva. Zbog predoziranosti samo u prošloj godini umrlo je 12 narkomana.
Na Poliklinici za bolesti zavisnosti pri niškom Zavodu za mentalno zdravlje dodaju da je u toj ustanovi registrovano oko 900 narkomana koji su zatražili medicinsku pomoć. Među njima je 80 odsto najtežih, heroinskih zavisnika. Primećeno je da broj novih pacijenata svake godine raste. Takođe, uočen je i trend sve većeg raspona starosti „kliničkih“ zavisnika. Oni lekarima saopštavaju da su počeli da koriste heroin sa 18, ali i sa 35 godina.
Zavisnici na niškoj poliklinici, koji insistiraju na anonimnosti kažu da su im prvu drogu ponudili uglavnom vršnjaci. Potom je proradila razvijena mreža na crnom tržištu. Narkotike im prodajui i nezaposleni i taksisti i zdravstveni radnici, kažu. A ona je ne samo dostupna nego i relativno jeftina. Za gram heroina izdvaja se najviše- od 20 do 25 evra. Ali, tableta ekstazija košta 300 dinara. Istu cenu ima i marihuana, koja se može kupiti u kutijama za šibice. Ni deci nije teško da zajednički sakupe taj novac, a onda krenu na „put“, koji se ispostavi kao veoma opasan.
„Zalutalima“ se na Poliklinici nudi lečenje, ali i program „smanjenja štete“, koji se radi sa udruženjem „Putokaz“. U cilju sprečavanja hiv – infekcije, hepatitisa B i C i drugih bolesti narkomanima se povremeno besplatno dele sterilni špricevi i kondomi. Osim Poliklinike, u Nišu se ovom bolešću bave i Odeljenje za narkomaniju pri Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici, a odnedavno i prva privatna klinika za lečenje narkomanije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
