U Šumadiji je već nedeljama glavna tema najavljeni dolazak Fijata u Zastavu, odnosno strateško partnerstvo dve kompanije, kojim bi Kragujevac, nakon dvodecenijskog ekonomsko-privredno-socijalnog tavorenja i propadanja, gotovo preko noći počeo da prerasta u jedan od najznačajnijih industrijskih centara ne samo u Srbiji već i u jugoistočnoj Evropi.
U Šumadiji je već nedeljama glavna tema najavljeni dolazak Fijata u Zastavu, odnosno strateško partnerstvo dve kompanije, kojim bi Kragujevac, nakon dvodecenijskog ekonomsko-privredno-socijalnog tavorenja i propadanja, gotovo preko noći počeo da prerasta u jedan od najznačajnijih industrijskih centara ne samo u Srbiji već i u jugoistočnoj Evropi. Ovaj zaključak se nameće jer osim Fijata, prema zvaničnim najavama, svoje pogone planiraju da izgrade i druge inostrane firme, pre svega one koje se bave produkcijom delova i komponenti za ugradnju u automobile. Takav privredni ambijent, s druge strane, stvara povoljne uslove i za formiranje brojnih malih i srednjih preduzeća, zatim za razvoj uslužnih, turističkih i brojnih drugih delatnosti.
MILOŠ ĐURAN: Šansa za sve
– Tačno je da se sada najveće mogućnosti otvaraju Mašinskom i tehničkim fakultetima, ali izvesno je da će se, uporedo sa industrijom, ovde ubrzano razvijati i ostale delatnosti. Zbog toga se velike šanse otvaraju i Ekonomskom fakultetu, koji već duže ima odsek za školovanje menadžera, zatim Medicinskom fakultetu, pošto će se ljudi koji dolaze da rade i žive u Kragujevcu ovde i da se leče. Šansu će dobiti i Flološko umetnički fakultet (FILUM), naročito odseci za strane jezike i dizajn, kao i PMF koji školuje fizičare, hemičare, ekologe i stručnjake drugih profila koji su potrebni privredi – smatra dr Miloš Đuran.
Kako je strateško partnerstvo Fijata i Zastave sve izglednije, u srednjoškolskim i visokoobrazovnim ustanovama u Kragujevcu najozbiljnije počinju da razmišljaju o svojoj obrazovnoj politici i strategiji budućeg razvoja. U tehničkim školama su još pre godinu dana krenuli u susret očekivanom industrijskom usponu kragujevačke privrede, te su odmah nakon sklapanja prvih ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji Zastave sa Fijatom i Dženeral Motorsom (Opelom) počeli da uvode nove školske programe, u okviru kojih već obrazuju programere i zanatlije za upravljanje najsavremenijim numeričkim mašinama i robotizovanom industrijskom opremom. U školama očekuju da će interesovanje za ove obrazovne profile među svršenim osnovcima porasti čim Zastava i Fijat potpišu ugovor o formiranju zajedničke kompanije.
Rektor Univerziteta u Kragujevcu dr Miloš Đuran u razgovoru za Danas kaže da će i fakulteti morati brzo da reaguju i da počnu da se prilagođavaju novim privrednim oklonostima. Dolazak Fijata u Zastavu će, prema njegovom mišljenju, doprineti ubrzanijem razvoju ne samo šumadijske nego i celokupne srpske privrede.
– Moraćemo odmah da počnemo da pravimo studijske programe i planove koji će odgovarati potrebama privrede. Dolazak Fijata u Zastavu najavljuje pozitivne promene u Kragujevcu, i to u svakom pogledu i u svim delatnostima u gradu, što našem univerzitetu pruža šansu, ali i nameće obavezu da stvaranjem atraktivnih i aplikativnih studijskih programa školujemo kadrove koji će, posle sticanja diplome, moći da se zaposle. Suvišno je napominjati da je najneisplativija investicija u obrazovanju školovanje stručnjaka koji godinama, ponekad i decenijama čame na evidenciji zavoda za zapošljavanje – ističe dr Đuran.
On kaže da Univerzitet u Kragujevcu ima tri tehnička fakulteta, koji sada moraju da se prilagode novonastaloj privrednoj situaciji u gradu i regionu, kako ne bi dozvolili da istovetni fakulteti iz drugih univerzitetskih centara školuju kvalitetnije kadrove. Rektor dodaje da je intenziviranje saradnje između visokoobrazovnih ustanova i privrede sve prisutnija praksa u razvijenom svetu. Privreda kroz saradnju sa visokoobrazovnim ustanovama dobija kadrove koji su joj potrebni, dok univerziteti i fakulteti izradom idejnih i stručnih projekata i programa za privredne firme ostvaruje najveći deo prihoda za realizaciju kako nastavnih tako i vannastavnih delatnosti.
– Inostrane kompanije koje dolaze u Šumadiju i Srbiju i te kako zanima situacija u našem visokom obrazovanju, jer im je mnogo jeftinije da ovde dobiju kvalitetne stručnjake nego da ih dovode sa strane. Zato ćemo morati da krenemo u susret promenama i da menjamo naše studijske programe, odnosno da ih prilagođavamo novoj privrednoj situaciji – ističe prorektor Univerziteta u Kragujevcu dr Verica Babić, koja je i profesor menadžmenta na Ekonomskom fakultetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
