Neophodna zaštita građana

Međutim, vremenom se broj oštećenih i ukupan pokraden iznos uvećao. Dvadesetak građana Francuske je protekle sedmice otkrilo da je, misleći da su uložili novac u investicioni fond Liksalfa kod UBS, jedne od najvećih švajcarskih banaka, u stvari investirali u „Madof investman sekjuriti“ fond. Ispostavilo se da je banka UBS samo adresa, „fasada“, piramidalnog Mejdofovog fonda. Bilo kako bilo, građani oštećeni za oko 200 miliona dolara (150 miliona evra), pokušavajući da dođu do svog novca primorani su da tuže UBS sudu.

U nalogu UBS banci za ulaganje, koji su po savetu same banke dali građani stoji samo ime fonda Liksalfa. U njemu ne piše ni da se on nalazi u Luksemburgu, ni da su sva sredstva fonda investirana kod Mejdofa, tako da je put za povratak novca dug, komplikovan i krajnje neizvestan.

U trenutku izbijanja „Afere Mejdof“ smatralo se da je švajcarska UBS oštećena za milijardu evra. Najveći evropski gubitnik za sada je španska Sandander banka sa 2,3 milijarde evra, dok u Francuskoj prvo mesto drži Natiksis sa 0,45, sledi ga BNP Pariba banka sa 0,35 milijardi evra. Na pojedince Francuze, koji su imali „privilegiju“ da investiraju direktno kod Barnija, kako su ga odmilja zvali, odlazi tek oko 8 odsto ukupnog gubitka.

I dok se otkrivaju nove „žrtve“, u SAD je u petak izbila još jedna slična afera. Izvesni Artur Nadel je proneverio 350 miliona dolara svojih korisnika. Da li su pronevere Mejdofa i Nadela kraj ili početak otkrivanja prevara? Da li će države preduzeti kontrolu investicionih fondova i finansijskih institucija kako bi zaštitila građane?

Zbog pljačke Bernard Mejdofa, ali i zbog prekomernih gubitaka na berzama izazvanih delom i špekulacijama investicionih fondova, naročito sa egzotičnih ostrva iz Indijskog okeana i Kariba, u Francuskoj se sve više postavlja pitanje kako da država zabrani sve novčane transakcije sa onim državama koje odbijaju da sarađuju sa francuskim kontrolnim institucijama.