Neophodni novi lekovi za multipli mijelom 1Foto: Pixabay/DarkoStojanovic

Multipli mijelom je drugi po učestalosti rak krvi i čini desetinu svih hematoloških maligniteta, sa oko 80.000 obolelih godinšnje u svetu. Prema podacima Instituta Batut, u Srbiji se svake godine dijagnostikuje više od 300 bolesnika sa multiplim mijelomom.

Kako podseća Aktiv Srpskog lekarskog društva za multipli mijelom, septembar je mesec posvećen podizanju svesti o malignim bolestima krvi, sa ciljem da se javnost upozna sa ovim oboljenjima, težinom i posledicama koje ove bolesti daju, kao i na koji način se može unaprediti nega i lečenje pacijenata.

Multipli mijelom je maligno hematološko oboljenje, rak koštane srži, koje dovodi do ozbiljnih komplikacija, kao što su oštećenje bubrega koje može pacijenta odvesti na dijalizu, transfuziono zavisna anemija, hronični bol, razgradnja kostiju i spontani prelomi.

Individulni pristup svakom pacijentu

Ova bolest skraćuje životni vek obolelih i negativno utiče na njihov kvalitet života. Multipli mijelom se može javiti u bilo kom životnom dobu odraslih, a ne samo kod starijih osoba, jer se starosna granica dosta spustila poslednjih godina, pa je sada i do 40 odsto pacijenata mlađe od 65 godina, a to je radno sposobna grupa ljudi.

Samim tim, neophodan je individualan pristup u terapiji svakog bolesnika, u zavisnosti od njegovog opšteg stanja i karakteristika bolesti.

„Pojavom novih lekova u poslednjih petnaest godina, tok i prognoza multiplog mijeloma su značajno unapređeni. Osnovni ciljevi lečenjasu postizanje dobro kontrolisanog hroničnog stanja i kvalitetan životni vek jednak prosečnoj dužini života opšte populacije, što se postiže primenom efikasnih i bezbednih novih terapijskih modaliteta“, naglašava prof. dr Jelena Bila, predsedavajuća Aktiva Srpskog lekarskog društva za multipli mijelom.

Potreba za dostupnošću visoko efikasnih lekova je velika, posebno kada se govori o pacijentima kojima se bolest vratila, odnosno koji su u relapsu bolesti, dodaje ona.

Oko 30 odsto ovih pacijenata ima bolest visokog rizika i njima je u našoj zemlji potrebno omogućiti lečenje novim terapijama, inovativnog mehanizma delovanja

„To su pre svega monoklonska antitela, koja u kombinaciji sa već dostupnim lekovima više nego dvostruko produžavaju vreme do pogoršanja i progresije bolesti u odnosu na trenutno dostupne terapije, uz značajno unapređenje kvaliteta života i postizanje socijalnog i radnog funkcionisanja. Savremene terapije su standard u lečenju mijeloma u Evropi, a dostupne su i u zemljana regiona“, naglašava dr  Bila.

Ljudi koji boluju od multiplog mijeloma imaju oslabljen imuni sistem i osetljivi su na virusne infekcije, samim tim spadaju u rizičnu grupu pacijenata i njima se svakako preporučuje vakcinacija protiv korona virusa.

„Kao i za svako drugo virusno oboljenje, tako i za Kovid-19, ne možemo očekivati potpunu zaštitu, ali vakcinacija nam omogućava da i ukoliko dođe do zaražavanja bude lakša forma bolesti koja nije životno ugrožavajuća“, zaključuje profesorka u tekstu Aktiva Srpskog lekarskog društva za multipli mijelom

Nespecifični simptomi

Simptomi bolesti su nespecifični, može da bude i samo malaksalost, osećaj konstantnog umora, ali i bolovi u kostima, naglo nastali bol posle nošenja tereta izazvan patološkim prelomom nekog od pršljana kičmenog stuba. Treba misliti o multiplom mijelomu.

Stručnjaci preporučuju dva puta godišnje zdravstvene rutinske kontrole u zdravoj populaciji gde već promene u krvi mogu da ukažu na postojanje hematološkog oboljenja.

Parametri koji mogu da utiču na to jesu visoka sedimentacija, anemija i oštećenje bubrežne funkcije, koji predstvaljaju signal za detaljniju proveru.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari