Neophodno disciplinovati poslanike

Četvorodnevna opstrukcija rada Skupštine Srbije pokazala je da je za efikasniji rad parlamenta neophodno doneti novi poslovnik o radu, kako bi se smanjio prazan hod i ubrzala efikasnost parlamenta. Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu i član Odbora za ustavna pitanja, kaže za Danas da je nacrt novog poslovnika, koji je izrađen tokom prošlog saziva Skupštine, već u proceduri i da je pitanje trenutka kada će se naći na dnevnom redu.
O novom poslovniku, prema Ristićevim rečima, postignuta je saglasnost gotovo svih poslaničkih grupa. U izradi tog pravilnika o radu Skupštine jedino nisu učestvovali poslanici Srpske radikalne stranke, ali su i oni saglasni sa tekstom nacrta, osim u delu koji govori o regulisanju poslaničke debate. Radna verzija poslovnika jasnije definiše održavanje i način vođenja sednice. Glavna rasprava o zakonskim predlozima vodila bi se u odborima, čijim sednicama bi prisustvovali ministri, koji bi predstavljali predloge zakona.
Efikasnost u radu Narodne skupštine trebalo bi da omogući i ograničenje rasprave o amandmanima na pet sati, a vreme za repliku bi sa tri bilo skraćeno na dva minuta. Ratifikovanje međunarodnih sporazuma i zakona neophodnih za priključenje EU bilo bi prema „ubrzanoj“ proceduri. Radna verzija poslovnika predviđa i da ministri i predstavnici Vlade imaju obavezu da jednom nedeljno dolaze u Skupštinu i odgovaraju na pitanja poslanika. Predsednik Skupštine bi, u konsultaciji sa šefovima poslaničkih klubova i Vladom, mogao da predloži da sednica traje duže ili kraće.
Zbog različitih uvredljivih izraza koji su postali neizostavan deo rasprava u Skupštini Srbije ranije se javila ideja da, poput nekih drugih zemalja, naš parlament dobije „spisak zabranjenih reči“, čije bi pominjanje automatski dovodilo do opomene ili izbacivanja sa sednice. Tu ideju većina poslanika nije podržala. Prema njihovom mišljenju, sačinjavanje spiska uvreda i zabranjenih reči ne bi bilo lako, tako da toga nema u radnoj verziji poslovnika. Ristić kaže da su se predlagači zbog toga oslonili na formulaciju da su zabranjene klevete i uvrede.
U radnoj verziji poslovnika nema ograničenja u podnošenju amandmana, a Boško Ristić kaže da se slaže s tim da je nezamislivo da iko poslanicima ograničava pravo na podnošenje amandmana ili raspravu. On objašnjava da ovaj predlog predviđa samo da rasprava o amandmanima bude izjednačena s načelnom i da iznosi pet sati.
Miroslav Markićević, poslanik Nove Srbije, kaže za Danas da je i u ranijim sazivima parlamenta bilo reči da je zbog efikasnog funkcionisanja potrebno izmeniti Poslovnik o radu. „Stav DSS i NS i ranije, dok smo predstavljali vladajuću većinu, ali i sada kada smo u opoziciji, ostao je identičan. To znači da se poslovnik ne može menjati bez saglasnosti opozicije. Naravno, većina to može da učini golom primenom sile, ali se bojim da bi se tada ponovio scenario iz makedonskog parlamenta. Tamo je vlast bez saglasnosti opozicije usvojila poslovnik o radu, a onda je opozicija na taj isti poslovnik uložila čak 4.000 amandmana“, kaže Markićević.
Prema njegovim rečima, efikasan parlament ne mora uvek da bude u direktnoj vezi s poslovnikom, već je važnija dobra priprema sednice. Uz primenu starog poslovnika, parlament na čijem je čelu bio Predrag Marković usvojio je čak 210 zakona, ali je Marković pre zakazivanja sednica nastojao da postigne kakav takav konsenzus poslaničkih grupa, podseća Markićević i upozorava da je nova vladajuća većina najavila da će uz pomoć policije zavesti red u skupštinskim klupama.
Željko Ivanji, poslanik G17 plus, slaže se da je Predrag Marković i uz aktuelni i manjkavi Poslovnik o radu dobro balansirao između pozicije i opozicije. On podseća da su svojevremeno tri nedelje trajale konsultacije šefova poslaničkih grupa oko rezolucije o Srebrenici, koja zbog odsustva dogovora nije stavljena na dnevni red. Ivanji se slaže da prošlonedeljna sednica Skupštine nije najsrećnije pripremljena, naročito kad je reč o rezoluciji o Kosovu, gde opozicija nije konsultovana. „Sve ostalo što se kasnije događalo u parlamentu bila je čista opstrukcija radikala, i to po poslovniku“, naglašava Ivanji.
Reagujući na tvrdnju Markićevića da vlast planira da uz pomoć policije zavodi red u Skupštini, Ivanji ističe da i aktuelni poslovnik sadrži kaznene odredbe koje se retko koriste. Prema članu 105 Poslovnika, „zbog povrede reda na sednici predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere: opomenu, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice“. Poslanik kome je izrečena opomena mora da plati novčanu kaznu od 3.000 dinara. Onaj ko je u toku sednice dva puta bio opomenut kažnjava se sa 8.000, a parlamentarac kome predsedavajući zbog nečega što je izgovorio za govornicom oduzme reč mora da plati kaznu od 16.000 dinara. Najviša novčana kazna predviđena Poslovnikom jeste 32.000 dinara i dobija je onaj ko je prethodno udaljen sa sednice.
U Poslovniku piše i da „ako je narodnom poslaniku izrečeno više ovakvih mera, novčane kazne se ne sabiraju, već se samo primenjuje najveća novčana kazna“. Osim toga, kaže Željko Ivanji, poslanika koji ne želi da se skloni sa govornice može da udalji skupštinsko obezbeđenje, kao što je to nekada činjeno sa Vojislavom Šešeljem.