Neophodno dugoročnije planiranje

Naime, radi se o tome da mnogobrojni mogući izvori sredstava, kao što su: budžet, fond za razvoj, ekološki fond, poljoprivredni fond, budžet Republike Srbije, NIP, podsticajna sredstva nekih ministarstava, sredstva EU za pograničnu saradnju i mnogi domaći i strani fondovi i fondacije, u petogodišnjem periodu mogu obezbediti gradu značajna sredstva za investiciona ulaganja i to, kako kaže Lazarević, u visini od 10 do 15 milijardi dinara. Naravno, uslov za dobijanje sredstava sa strane su dobri projekti.

Nameće se potreba da se pristupi izradi studije investicionog ulaganja za period od pet godina, kojom bi se precizno definisala potrebna investiciona ulaganja za ovaj period, kao i mogući načini obezbeđivanja sredstava. Studija petogodišnjeg investicionog ulaganja omogućila bi javnost u predlaganju, raspravi i proceduri donošenja studije, sinhronizovaniji i kvalitetniji pristup godišnjim planovima u svim javnim preduzećima, određivanje dinamike izrade projektne dokumentacije za svaku investiciju, posebno za dugoročnije investicije. Takođe, domaći i stani investitori bi na pravi način mogli da sagledaju korist od sopstvenih ulaganja, kao i odlučnost lokalne uprave da intenzivno i planski razvija grad. Učešće mesnih zajednica i građana prilikom definisanja prioriteta u procesu investiranja omogućilo bi otklanjanje stalnog rivaliteta. Lakše bi se dobijala i podsticajna sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije, a jasnije bi se sagledavali i pravci daljeg organizacionog i kadrovskog usavršavanja funkcionisanja JP “Direkcija za izgradnju grada Požarevca”. Pri tome, grad Požarevac bi mogao da ostvari prednost nad svim opštinama koje nemaju studiju petogodišnjeg planiranja.

Lazarević navodi da Požareavac ne bi mogao sam da izradi studiju, već bi bilo potrebno angažovanje visoko stručne institucije i stručnjaka, kao i konsultativnog saveta grada.