Direktor Kancelarije SZO u Srbiji: Neophodno je boriti se protiv infodemije mitova i zabluda

Teška lekcija koju smo naučili je da su prevencija, zdravstveno prosvećivanje i osnaživanje ljudi da rade ono što znamo da deluje, ključni za kontrolu ne samo ove pandemije, već i za sprečavanje drugih mogućih zdravstvenih pretnji, za pojedinca i čitav svet, kaže za Danas direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji dr Fabio Skano, koji je i posebni izaslanik regionalnog direktora SZO za Zapadni Balkan.

Sa predstavnikom SZO razgovarali smo neposredno nakon obeležavanja dve godine od proglašenja pandemije u svetu, koja je dosad odnela preko šest miliona života dok je preko 466 miliona osoba bilo zaraženo. Istovremeno, nedavno objavljen članak u naučnom časopisu Lanset procenjuje da je stvarni broj žrtava trostruko veći, te da je do sada zbog pandemije umrlo 18 miliona osoba.

Upitan da li je bilo neizbežno da se toliko ljudi razboli i premine od kovida 19, te šta je moglo drugačije da se uradi da bi cena pandemije bila niža, dr Skano kaže:

– Zdravstveni sistemi širom sveta, i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama, nisu bili spremni za pandemiju ove veličine i ozbiljnosti koja još uvek traje. Ipak, trebalo bi da budemo svesni koliko smo naučili i koliko smo se prilagodili ovoj krizi, koja se, nadamo se, dešava jednom u generaciji. Ogroman napredak u medicini je brzo doveo do toga da se trenutno primenjuje više različitih odobrenih vakcina. Ovo je jedno od najvećih naučnih dostignuća poslednjih decenija. Mi sada znamo mnogo o virusu, o tome kako se prenosi, o moći vakcina i primene javnozdravstvenih mera koje su neophodne za kontrolu prenosa virusa i za mogući izlazak iz faze pandemije, koja još uvek predstavlja vanrednu situaciju u oblasti zdravlja. S druge strane, svi znamo da je trebalo kolektivno više poštovati mere javnog zdravlja, ojačati kapacitete za nadzor i praćenje kontakata, i da je mere izolacije i karantina trebalo strože sprovoditi širom sveta – navodi dr Skano.

Osvrćući se na podatke objavljene u Lansetu sagovornik Danasa ističe da oni kao i „radovi objavljeni drugde pokazuju da su zemlje još uvek u procesu merenja punog uticaja pandemije na više frontova – od obolevanja i smrtnosti, do uticaja na zdravstvene sisteme i strukture“.

– U mnogim zemljama je taj uticaj mnogo značajniji ili ozbiljniji nego što se u početku procenjivalo. U budućnosti, vlade i partneri u oblasti zdravlja širom sveta, uključujući SZO, trebalo bi da izvuku pouke iz ovih lekcija i u skladu sa njima izrade strategije spremnosti za vanredne situacije u vezi sa zdravljem i odgovora na takve situacije, kaže sagovornik Danasa.

Kao što je Danas ranije pisao, prema zvaničnim podacima u Srbiji je od kovida 19 preminulo preko 15.500 osoba. Ako se uzmu u obzir rezultati do kojih je došao Republički zavod za statistiku o uzrocima smrti tokom 2020. (za 2021. podaci još nisu objavljeni), taj broj je veći i iznosi preko 21.000. Istovremeno, višak smrtnosti u Srbiji tokom dve godine pandemije iznosi preko 48.000, kada se sagleda broj umrlih u 2020. i 2021. u poređenju sa desetogodišnjim prosekom. Odgovarajući na pitanje kako ocenjuje odgovor Srbije na pandemiju u prethodnom periodu, dr Skano kaže da „prvo, u ranoj fazi pandemije zdravstveni sistem u Srbiji nije doživeo kolaps, ali se kao i u svim zemljama, zdravstveni sistem suočio sa izazovima u odgovoru na ovaj novi virus“.

– Postoji mnogo pozitivnih stvari ovde, Srbija je bila jedna od prvih zemalja koje su otpočele vakcinaciju, kojom je obuhvatila i najugroženije, poput migranata, i pokazala solidarnost sa susednim zemljama. Međutim, ono što me je najviše impresioniralo, kada sam stigao ovde u decembru 2021, jeste da je u odgovoru na kovid 19 angažovan najviši mogući nivo srpskog političkog rukovodstva. Ovo vidim kao odličan pokazatelj centralne pozicije koju bi zdravlje trebalo da ima u budućoj agendi zemlje, kaže dr Skano, dodajući i da od „srca zahvaljuje svim zdravstvenim radnicima i ostalim profesionalcima koje rade na prvoj liniji odgovora na njihovoj istrajnosti u borbi protiv kovida 19“.

Ono što je u prethodnom periodu u Srbiji odjeknulo kao važna vest jeste i da je SZO odabrala našu zemlju za transfer RNK tehnologije, što bi trebalo u budućnosti da omogući proizvodnju vakcina i terapija zasnovanih na toj tehnologiji. Osvrćući se na ovo, direktor kancelarije SZO kaže da je „Srbiji na ovaj način poverena ogromna odgovornost na osnovu njenog iskustva i znanja“.

Dr Skano dalje objašnjava da je „zajedno sa nekolicinom drugih zemalja sa srednje visokim bruto nacionalnim dohotkom, Srbija stekla poverenje grupe stručnjaka i dokazala da ima kapacitet da apsorbuje tehnologiju uz istovremeno poboljšanje kapaciteta nacionalnog regulatornog sistema kako bi se obezbedio pristup ne samo vakcini već i svim zdravstvenim proizvodima koji su kvalitetni, bezbedni, efikasni i pristupačni“.

– To ne znači da će proizvodnja vakcina početi sutra ili čak tokom ove godine. To je srednjeročna do dugoročna investicija u inovacije, istraživanje i razvoj koja se odnosi na budućnost zemalja i pomaže da se razviju njihovi kapaciteti. Ova platforma se ne tiče samo vakcina protiv kovida 19, već i moguće proizvodnje vakcina i lekova protiv drugih bolesti kao što su malarija, tuberkuloza, čak i razvijanje moguće terapije za rak. Nove biotehnologije se mogu deliti i treba ih deliti, ne samo da bi se unapredilo zdravlje ljudi u Srbiji, već i ljudi u regionu i šire. Ovo je strateška investicija u inovacije koje su od vitalne važnosti za napredak, kao i za zdravlje i dobrobit svih ljudi, naglašava dr Skano, dodajući da Srbija sada ima priliku da igra „vodeću ulogu u kontrolisanju ove pandemije, ali i eventualnih drugih zdravstvenih pretnji“.

Na kraju, kao što je pandemije donela ubrzan razvoj vakcina, tako je ugrozila i ono što je u ranijem periodu postignuto rutinskom imunizacijom globalno. U Srbiji je obuhvat MMR vakcinom do pandemije bio dosta dobar. Tokom prethodne dve godine procenat vakcinisane dece opao je u značajnoj meri ispod praga koji je neophodan za stvaranje kolektivne zaštite. Upitan da li postoji opasnost od širenja bolesti koje su pre pandemije bile pod kontrolom zahvaljujući rutinskoj vakcinaciji, i da li postoji opasnost da u Srbiji izbije epidemija pre svega malih boginja, dr Skano ističe da „rutinska vakcinacija sprečava bolesti i spasava živote naše dece“.

– Svako ko može da se vakciniše, trebalo bi i da to učini. Širom sveta, rutinskom imunizacijom svake godine spreči se dva-tri miliona smrti usled bolesti kao što su difterija, tetanus, veliki kašalj, male boginje, itd, a još jedan i po milion bi mogao da bude spasen ukoliko bi se povećao globalni obuhvat rutinskom vakcinacijom. U mnogim zemljama sveta, tokom pandemije kovida 19, obuhvat rutinskom imunizacijom je značajno opao i ovo predstavlja veliki rizik da dođe do potencijalne epidemije bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama, kao što su male boginje, navodi dr Skano.

Kako dodaje, sećanja na nedavnu epidemiju malih boginja su sveža, a oklevanje u vezi sa vakcinacijom je imalo vodeću ulogu u razvoju te epidemije.

– Nema brzog rešenja za sindrom oklevanja u vezi sa vakcinacijom. Različite zemlje širom sveta se suočavaju sa ovom pojavom koju podstiču dezinformacije – ono što SZO zove infodemija mitova i zabluda – koje se brzo šire u našem povezanom svetu i to ne samo onlajn. Na kraju krajeva, decu treba zaštititi. Ali da bi se ovo desilo, moramo da odgovorimo na bojazni roditelja, uključujući neosnovani strah od vakcina, pošto svi želimo isto: da zaštitimo buduće generacije. Roditelji traže odgovore kako da im deca ostanu zdrava i bezbedna. Moramo da odgovorimo na njihove strahove i brige tako što ćemo ih slušati i pružati im činjenice utemeljene u nauci, ali i tako što ćemo osnaživati naše zdravstvene radnike, zaključuje dr Skano.

Kolektivna odgovornost

Pružanje podrške roditeljima i izgradnja poverenja zarad pozitivnijeg i pristupačnijeg okruženja za rutinsku vakcinaciju je kolektivna odgovornost. Na kraju, nema sumnje u ogromne koristi od vakcina – one su pravo naučno i medicinsko čudo. Broj života spasenih zahvaljujući rutinskoj imunizaciji je moćan podsetnik na to, zaključuje dr Skano.

Jačanje primarne zaštite

Dr Skano kaže i da SZO u Srbiji, kao i drugde u svetu, aktivno podržava jačanje sistema zdravstvene zaštite, naročito primarne zdravstvene zaštite, radi bolje spremnosti za buduće pandemije i druge krize u vezi sa zdravljem.

Vakcine su najmoćnije sredstvo

„U Srbiji SZO podržava Vladu u pokretanju kampanje za promovisanje vakcinacije kako bi se odgovorilo na bojazni koje ljudi imaju u vezi sa vakcinama, kako bi oni mogli da naprave pravi i pametan izbor i vakcinišu se, a time i pomognu zemlji da izađe iz akutne faze pandemije“, kaže dr Skano, ističući „da su vakcine najmoćnije sredstvo koje imamo, a koje tek treba u potpunosti iskoristiti za suzbijanje ove pandemije“. „Neki ljudi nemaju jasan stav prema vakcinama protiv kovida 19, a one su se dokazale kao bezbedne i efikasne u spasavanju stotina hiljada života. Imamo naučni dokaz za to“, navodi sagovornik Danasa.