Neophodno je vratiti dijalog u društvo

Iako je za proteklih 28 godina menjala svoje ime, a njen rad bio čak i zabranjen, njen cilj je ostao isti – razvoj demokratskog društva. Kao takva ima iza sebe brojne projekte koji su bili usmereni na razvijanje demokratske kulture i prakse, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, jačanje saradnje između društava i država Zapadnog Balkana i sl. Od decembra prošle godine funkciju Izvršnog direktora Fondacije obavlja Milan Antonijević.

* Ovo je prvi razgovor koji imamo od vašeg stupanja na novu funkciju krajem 2018. godine. Da li biste mogli nešto više da nam kažete o Fondaciji za otvoreno društvo Srbija?

– Na ovu funkciju sam stupio 1. decembra – na stogodišnjicu stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Svaki ovako značajan istorijski datum neminovno nas inspiriše da se osvrnemo i sagledamo period koji je ostao iza nas. Po stupanju na dužnost, imao sam priliku da se podsetim istorijata Fondacije i upoznam sa njenim radom u proteklih 28 godina, od osnivanja 1991. godine do danas. Bio je to zanimljiv period, sa mnoštvom programa i sistematskom podrškom, kako studentima kroz razne obrazovne programe, civilnom društvu, manjinama, posebno Romima, tako i mnogima kojima je pomoć bila potrebna, uključujući i izbeglice tokom ratova devedesetih. Uložene su ogromna energija i podrška, koja je bila značajna i uvek nekako dolazila u pravo vreme onima kojima je bila potrebna. Tako da je zadovoljstvo ući u ceo taj sistem, videti koliko je dinamičan i pokušati da ga napravite još dinamičnijim, kako bismo izašli u susret onima kojima je podrška sada potrebna i videli koliko brzo možemo da reagujemo i koliko možemo da damo odgovore na neka pitanja koja su sada aktuelna u našem društvu.

* U okviru kojih programskih prioriteta Fondacija realizuje svoje aktivnosti?

– Nova strategija koju smo upravo usvojili za sledeće dve godine predviđa sa jedne strane podršku uspostavljanju dijaloga, odnosno vraćanju dijaloga u društvo. Mislimo da je jasna ocena u svim segmentima u kojima smo radili istraživanja da je dijalog nestao, pre svega u Narodnoj skupštini, gde ga gotovo i ne vidite, kao i u nekim drugim sistemima u kojima je dijalog neophodan da biste prevazišli razlike. Ovo se ne odnosi samo na političke razlike, ne samo na dijalog koji je vezan za evropske integracije i rešavanje pitanja u okviru dijaloga između Beograda i Prištine, već i na mnoge druge segmente, poput odnosa prema nezavisnim institucijama, koje bismo želeli da nekako sačuvamo. Jedini put je vraćanje dijaloga u naše društvo. Dijalog je ključna reč, to je nešto što može da preobrati društvo, mi imamo dovoljno energije – a i unutar Fondacije znanja – da vidimo na koji način to možemo da podržimo. Očekujemo inventivnost organizacija i pojedinaca koje ćemo podržavati u narednim godinama, da oni očitaju kako taj dijalog vratiti tamo gde mu je mesto, a to je u naše društvo.

* Pored mesta izvršnog direktora, ima novih lica i u odborima Fondacije. U kojoj meri će ova nova energija uticati na programe i rad Fondacije u celini? Kakva je vizija novog rukovodstva FOS-a?

– Mi nastavljamo rad koji je višedecenijski, naravno sa velikim poštovanjem prema onome što je urađeno i kolegama koje su zaslužne za ovaj višegodišnji uspešni rad. Sadašnja situacija je pomalo drugačija i zato zavređuje malo drugačiji ugao. Već sam pomenuo jedan program koji je vezan za dijalog, mislim da vredi napomenuti koji su drugi programi: jedan od naših programa podrške vezan je za jači odgovor civilnog društva na izazove koji stoje pred nama, to je politika u kojoj vi ne čekate da se određene negativne situacije po građane dese već imate proaktivan pristup, a jedan manji segment naših aktivnosti biće vezan za program koji se tiče razvoja ekonomskih prava koji će biti okrenuti ka manjinskim zajednicama, gde će fokus biti na načinima da pomognete ugroženima, posebno manjinskim zajednicama da kroz ekonomsko osnaživanje, kroz manje biznise, kako se to danas popularno kaže, osnaže sebe i celu zajednicu za ostvarivanje seta ljudskih i manjinskih prava. To su tri jasna pravca u kojima ćemo raditi, gde ćemo podržavati inventivnost i neke nove forme dijaloga. Ta širina je tu, poziv je otvoren i želimo zaista da sa svakim ko ima želju da Srbiju vidi kao unapređenu zemlju u poštovanju ljudskih prava sednemo za sto i razmenimo argumente. Naša ruka je pružena, ne samo od mene već i od onih koji su kroz Upravni odbor takođe ušli u Fondaciju. Ta nova energija može doneti promene, možda je taj entuzijazam kod nas više vidljiv spolja, u komunikaciji sa partnerima širom Srbije i regiona, ali u narednim godina moraćemo i da ga dokažemo konkretnim rezultatima.

* Fondacija za otvoreno društvo Srbija jedinstvena je po višegodišnjem strateškom opredeljenju vezanom za unapređenje manjinske politike i prakse u Republici Srbiji. Da li ste zadovoljni postignutim rezultatima?

– Na ovu temu treba razgovarati sa našim partnerima, mislim da je stvaranje nekih novih aktera u proteklim godinama doprinelo tome da znamo na koji način će se manjinska politika formulisati u Srbiji. Šest godina imamo program podrške manjinskim zajednicama kroz podrške programima i projektima, koliko god to nepopularno zvučalo da govorimo o projektima, ali to jeste podrška aktivizmu u manjinskim zajednicama, dok romski program postoji preko 20 godina unutar Fondacije i tu su, takođe, rezultati i te kako vidljivi. Sada je potrebna nova energija i u organizacijama koje se dugi niz godina bave ovim pitanjima. Izazovi su drugačiji i ne možete rešavati manjinska pitanja na isti način kao pre 10 ili 15 godina. Potrebno je da budete mnogo aktivniji i koristite sve ono što vam se stavlja na sto. Kada gledamo kakve su dileme pred Srbijom, to nekako ne korespondira sa onim što su dileme razvijenih zemalja a i o tome treba razmišljati, gde smo to zastali? Koliko su one poruke koje mi šaljemo, a koje se tiču manjinskih pitanja, konkurentne i koliko one idu za novim tokovima promocije ovih prava. Mi se, nakon toliko godina, još uvek bavimo osnovama ljudskih prava, dok je svet otišao mnogo dalje, do veštačke inteligencije, do izazova 21. veka.

AMARO INTERVJU: Milan Antonijević, o ivršno šerutno kotar e Fondacija taro putardo ćidinipe

Obavezno mora te irilpe o pičope an o čidinipe

E Fondacija taro putardo čidinipe an e amari phuv postojil taro jun 1991. breš. An e prošle 28. breša, promenisata piro alan, a I e posla sasa zabranime, o cilj sasa isto – o baro napretko kotar demoratsko ćidinipe. Sar gasavi, sila dosta bare projektura save sesa usmerime pe kultura taro dijalog, po poštovanje tare aver manuša, o zuralipe kotar o ćidinipe, zuralipe angla e države kotar zapadno Balkan i aver. Trao decembro ando prošlo breš, e funckia kotar o šerutno taro Fondacia ćerel o Milan Antonijević.

* Kava si prvo pričomata savo ćerelpe tusar od koma momento kana avilan pe kava vorta, po krajo tare 2018l. breš. Šaj te phenes amenđe nešto me but tari Fondacija kotar putarde manuša andare Srbija?

– Pe kava than me avilem ando prvo decembro – kana sasa šel breš tare Kraljevina tare Srbijancura-Hrvata-Slovencura. Gasavo baro datum korat istorija, ćerel amenđe jek bari inspiracija kada dikas sa kova se ćerdape ando godija vrjema. Mena dijema gođi po baro istorijat kotar e Fondacija i te lav man kan sa prošle 28. breša, kotor o putardipe 1991. breš. Sasa gova dosta lačhi vrjama za kava čidiniše, but akcije, baro brojo kotar studentura, dosta ćerdape za ćidimata taro civilno društvo, za sa e manjine, posebo za Roma, sar i za izbeglice ande 90-te breša. Dosta si utrošime vrjema sar i e bućimata sar bi sa goda avela pe piro than. Kava si za mande baro zadovoljstvo te avav ando kava sistem, dosta ćerelpe bućimata, si dosta bari dinamika, ali me kava mangav. Ando naredno period mangav te dav nesave odgovora pe bare pučimata save ni sasa rešime dži anaka.

* Ande save programura ka avel prioritet taro Fond ande kala breša?

– E nevi Strategija savi si ćerdi za duj breša, trubul te ćerel me lačhe pričomata, odnoso te e pričomata aven pale ando amaro sasto društvo. O baro dijalohg skoro ke ni postrojil više, posebno adno Narodno parlamento, sar I ande aver sistemura kas si e priučomata potrebne zbog o lačipe. Kava naj samo ande političke ćidimata I samo zbog o pričope pale e Evropsko unija I zbog o pitanje između Priština thaj o Beograd, već i ande aver društve tokura. O pričope si majvažno alav. Vov si važno godolese ke direktno šaj te utičil o dživdipe sa e manušenće ande amari phuv. Mena mangav te e ćidimarta te emanuša o dijalog irin ando amaro svako đesto dživdipe. E Fondacija samo sa kaja bućimata ka ćerel ando naredno period.

* Pored o than kotar o direktori, ande si I neve manuša ande odorura Fondacijaki. Kozom ka avel baro o uticaj pe nevi bari energija I po poslovanje kotar e Fondacija. SAr savi si e majvažno vizija kotar o FOS?

– Amen ka nastavis e bari posla savi ćerelpe ando Fond bud breša već. Kaja situacija si zala me brugačije, nego kana kate sesa amare kolegura save onda ćerde bud lace buća. Pendem već ke mangav o dijalog te o pričope te iriv ando društvo, ali ka aven I aver programura: jek sar majvažno sit e osnažinpe e čidimata kotar o civilno dživdipe, važno te ćerelpe o delovanje za manuša pre nego so ćerenpe e problemura, mora tea velamen o proaktvno angažovanje. Posebno osvrt ka avel pe manuša save si čhore i save si ande potreba te pomognilpe lenđe. Moramo te ćeras I baro seto taro pomoć za ljudska te manjinska prava. Amare vasta si ispružime, savora andaro Fondo goda magas. Sa kava trubul te anel e neve promene I amaro baro entuzijazam dićelpe I pe amende. Ande naredne breša moramo tea vas dži ka me bare rezulatatura.

* O Fondo taro putardo dživdipe andare Srbija si dosta vrjama putrado za neve strateške stvara save si usmerime prema manjinske politike ande Republika Srbija. Da li san tuda zadovoljno sa rezultatuta?

– Pe kaja tema trubun te ćeren svato sa amare komintetnutra. Stvorime si nesave neveaktera ande prošle breša I goda anda dži ka rezultat će ćerelpe nesavi nevi manjiskno politika ande Srbija. Šov breš ćeras bari podrška za manjiske politike, kaj das pare za program te za projektura, kozom god te kava način naj više popularno, ande I dalje moramo te ćeras svato tare projektura, jer si kava jek taro način sar majbrzo šat te unapredis o položaj tare kola ugrožene manuša. Gasavo program postojil me but tare 20. breša. Akana trubul te avel nesavi drugačijo energija, našti kava problem te tretiri isto sar pre 10 ili 15 breša. Amari kreacija trubul te avel but me bari I te iskoritilpe sa kova so sip o astali. Ande Srbija si dosta problemura, ali amnda savore moramo te dhikas kas si ćerdo o zastoj I sar gova šaj te so me brzo pokrenilpe. Kozom si e poruke save amen bičhalas si lače, savi odnosime pe sa e manjine, I da li si pratnja san eve tokura korat e promocija tare prava. Ande, posle gaći breša I dalje ćeras svato tare početne prava korat e manjine, dok si sasto sveto dosta dur amendar, od veštačko inteligencija, čak dži ka 21. vek.