Početkom 2003. godine prvi put je promovisana ideja o izgradnji vojno-policijskog objekta „Cepotina“ na području opštine Bujanovac. Od tada do danas, ovaj objekat koji je trebalo da bude u vreme SRJ, a sada samo Srbije, skromnija replika NATO baze „Bondstil“ kod Uroševca, predstavlja više ledinu ograđenu bodljikavom žicom, nego „regionalnu osmatračnicu“, kako je zovu predstavnici srpskih vlasti.
Početkom 2003. godine prvi put je promovisana ideja o izgradnji vojno-policijskog objekta „Cepotina“ na području opštine Bujanovac. Od tada do danas, ovaj objekat koji je trebalo da bude u vreme SRJ, a sada samo Srbije, skromnija replika NATO baze „Bondstil“ kod Uroševca, predstavlja više ledinu ograđenu bodljikavom žicom, nego „regionalnu osmatračnicu“, kako je zovu predstavnici srpskih vlasti.
Tako je izgledalo i prilikom nedavnog boravka ministra odbrane Dragana Šutanovca na jugu Srbije. Njemu u nasleđe ostavljen je prostor od 35 hektara, na koliko je predviđeno da se prostire ovaj objekat po projektu za smeštaj oko 1.000 pripadnika državnih snaga bezbednosti. Ministar Šutanovac je obilazeći teren na kome je predviđeno da se nalazi baza, i zvanično potvrdio da „MUP ne želi da finansira dalje radove na ovom objektu“ i istakao da mu je „zbog toga žao“.
Konzervirano stanje
Do sada je u bazu „Cepotina“ uloženo, prema zvaničnim podacima, oko 400 miliona dinara, odnosno oko pet miliona evra. Utisak novinara Danasa, koji je prateći posetu ministra Šutanovca bio u prilici da poseti gradilište „Cepotine“, jeste da je stanje prilično „konzervirano“. Uočeni su rovokopači i mala grupa radnika. Nadležni građevinski operativci informisali su ministra Šutanovca da je za završetak ove „regionalne osmatračnice“ za region jugoistočne Srbije neophodno čak 800 miliona dinara, što je oko 10 miliona evra. On je tom prilikom pažljivo pogledao plan neophodnih građevinskih radova i dobio najavu da će radovi na „Cepotini“ biti nastavljeni tokom marta naredne godine. Očekuje se da sredstva za nastavak radova budu obezbeđena i iz Nacionalnog investicionog plana, jer očigledno je da budžet Ministarstva odbrane za 2008. nije dovoljan za ulaganje u ovakav objekat.
Od 2000. godine pripadnici tada združenih snaga bezbednosti, što znači Vojske, policije i Žandarmerije, na prostoru opština Bujanovac, Preševo i Vranje smešteni su u neadekvatnim uslovima. Nalaze se po napuštenim školama, domovima kulture, objektima koji nikada do sada nisu korišćeni za vojno-bezbednosni smeštaj ljudi koji obavljaju specifične zadatke. Sa druge strane, albanski politički lideri osuđivali su kako razmeštaj Vojske i policije po objektima, tako i izgradnju baze „Cepotina“ koja se nalazi na oko 15 kilometara južno od Bujanovca. U međuvremenu, pripadnici Vojske bili su prinuđeni da pod pritiskom međunarodne zajednice napuste objekat škole u Bujanovcu i premeste se u baze raspoređene uz administrativnu liniju s Kosovom, na području bujanovačke i preševske opštine.
Takvih baza na području odgovornosti Četvrte brigade Kopnene vojske Srbije na području regiona juga ukupno je šesnaest. Jedanaest baza je kontejnerskog tipa. Ostalih šest je tipa baraka-zemunica. U većini baza, a pogotovu onim najisturenijim, kao što je „Pečeno brdo“ ili „Mađere“ još uvek su neadekvatni uslovi za obavljanje tako složenih bezbednosnih zadataka kao što je dnevno nadgledanje administrativne linije sa Kosovom i Metohijom.
– Ovde nije redovno stanje kao u drugim jedinicama, ali nije ni povećana borbena gotovost, jer za sada nemamo informacija da bi moglo da bude akcija ekstremista prema vojsci – ocenio je Šutanovac obilazeći bazu „Pečeno brdo“. Pripadnici Četvrte brigade Kopnene VS ovde kontrolišu administrativnu liniju od čak 117 kilometara. Ukupna površina Kopnene zone bezbednosti iznosi 585 kvadratnih kiometara. Objekat Vojne baze „Cepotina“ nalazi se na nadmorskoj visini od 465 metara. „Ovo je objekat od strateškog regionalnog bezbednosnog interesa za Srbiju i ja se nadam da ćemo uspeti da sve završimo do decembra 2008, kada bi u ovu bazu trebalo da se useli više od 1.000 pripadnika Vojske – rekao je novinarima ministar Šutanovac. On je četvrti resorni ministar odbrane koji se bavi ovim objektom. Pre njega to su radili u istom svojstvu, ali s različitih, pre svega političkih pozicija, ministri Boris Tadić, Prvoslav Davinić i Zoran Stanković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.