Neophodno uvođenje pravednijeg finansijskog sistema u svetu

 „Pozivamo na stvaranje nove međunarodne finansijske i ekonomske strukture, zasnovane na stvarnom učešću svih država, posebno onih u razvoju“, rekao je dosadašnji predsedavajući, kubanski predsednik Raul Kastro, u govoru pred predstavnicima više od 100 zemalja, među kojima je i predsednik Srbije Boris Tadić.

Egipatski predsednik Hosni Mubarak, čija zemlja je preuzela predsedavanje Pokretu nesvrstanih od Kube, izjavio je da se Egipat suočava sa ozbiljnim teškoćama, izazvanim krizom. „Zalažemo se sa novi međunarodni politički, ekonomski i trgovinski poredak, koji bi bio pravedniji i više izbalansiran i koji bi sprečio diskriminaciju i duple standarde, omogućio postizanje interesa svih, uzimao u obzir zabrinutost zemalja u razvoju i ustanovio demokratsko postupanje između bogatih i siromašnih država“, rekao je Mubarak. Omar Hasan al Bašir, predsednik Sudana, jedne od najsiromašnijih zemalja sveta, poručio je na samitu da su zemlje u razvoju ozbiljno ugrožene krizom i da se u njima povećava nezaposlenost, glad i siromaštvo. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, obraćajući se samitu Pokreta nesvrstanih, koji je formalno osnovan 1961. godine na vrhuncu hladnog rata, založio se za slobodniju trgovinu.

„Postoje zabrinjavajući znaci sve većeg ekonomskog nacionalizma. Industrijske subvencije, povećanje taksi i druge protekcionističke mere samo će ugroziti globalni ekonomski rast“, kazao je Ban. On je ocenio da se takvom trendu mora stati na put, kao i da je zaista slobodna i pravična trgovina ključna za podsticanje oporavka i razvoja.

Pokret nesvrstanih ima 118 članica, od kojih su većina i članice Ujedinjenih nacija, a samiti ovog pokreta održavaju se svake tri godine. Kako je navedeno u Havanskoj deklaraciji iz 1979. godine, svrha ove međunarodne organizacije jeste da osigura nacionalnu nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i bezbednost nesvrstanih zemalja u njihovoj borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, aparthejda, rasizma, uključujući i cionizam i sve oblike strane agresije, okupacije, dominacije, mešanja ili hegemonije. Nesvrstanost je politički pojam nastao u uslovima postojanja hladnog rata, a označava zemlje koje se zalažu za politiku aktivne miroljubive koegzistencije i najšire saradnje.

Rusija za bolju saradnju

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev ocenio je juče da je Pokret nesvrstanih jedan od ključnih elemenata novog policentričnog svetskog poretka koji se formira i izrazio spremnost Rusije na jačanje saradnje sa Pokretom radi učvršćivanja međunarodne stabilnosti za dobrobit Rusije i nesvrstanih zemalja i njihovih naroda, kao i cele međunarodne zajednice. U pozdravnom obraćanju učesnicima i gostima 15. samita Pokreta, Medvedev je rekao da između Rusije i Pokret nesvrstanih, koji objedinjava u svojim redovima više od polovine svetskih država, postoje davnašnji odnosi partnerstva i uzajamnog uvažavanja.