Strah od novog korejskog rata mogao bi se smatrati neopravdanim budući da ni poslednji rat vođen na poluostrvu nikada zvanično nije okončan. Najopasnija granica u svetu kroz koju se dva miliona severnokorejskih, američkih u južnokorejskih trupa sreću jedni s drugima duž 38. paralele Korejskog poluostrva činjenica je da danas izgleda kao da je na snazi mir.
Naime, SAD i Severna Koreja potpisali su 27. jula 1953. dokument kojim je odloženo oružje, ali ne i okončan rat, koji je odneo više od dva miliona života, uključujući i 37.000 američkih vojnika. Nedavno raketno testiranje i nuklearne pretnje Severa izazvali su zabrinutost da će se neprijateljstava obnoviti.
Amerika je zabrinuta da bi politička nestabilnost unutar režima Pjongjanga takođe mogla podstaći opasnost od sukoba. „Voljeni lider“ Kim Džong Il nije dobrog zdravlja i leči se od prošlogodišnjeg moždanog udara. Njegov 26-godišnji naslednik još ne pokazuje spremnost da preuzme kormilo države.
Činjenica je da Južna Koreja, uz podršku SAD, ne želi rat pre svega jer njen severni sused poseduje 13.000 artiljerijskih cevi okrenutih ka Seulu, dok više od 10 miliona Južnokorejaca živi 30 kilometara od demilitarizovane zone. Severna Koreja uz podršku Kine, takođe, ne želi rat jer u slučaju da se to dogodi, bila bi to garancija kolapsa režima Kima Džong Ila. Vašington je jasno stavio do znanja da pre zagovara diplomatske kanale u cilju rešenja spora. „Naš centar pažnje sada je diplomatija i verovatno da će tako biti i dalje, uz ekonomski pritisak ne bismo li ubedili Sever da odustane od nuklearnog programa“, kaže portparol Pentagona Geof Morel.
Prioritet za SAD i njene saveznike jeste sprečiti Koreju da širi nuklearno znanje širom sveta, a njihova jedina poluga jeste kineski uticaj na ovaj izolovani režim. „Stvar je u sledećem: Ukoliko želite da pridobijete Kineze da utiču na Severnu Koreju, morate da signalizirate da ste spremni i na vojnu akciju“, kaže Skot Šnajder, korejski stručnjak u Savetu za spoljne poslove. Istovremeno se postavlja pitanje kako to učiniti u sprezi sa saveznicima a da Kina ne stekne utisak da pokušavate da manipulišete njihovom taktikom“. Kineska uloga biće ključna, smatra Lari Vorcel, koji je u dva navrata bio američki vojni ataše u Pekingu. „Kina neće dozvoliti krah Severa. Kineski motivi su dvostruki: sprečiti invaziju severnokorejskih izbeglica širom granice ali i sačuvati američkog saveznika što dalje od kineskih vrata“.
Ukoliko pak, dođe, do rata, ključni cilj svakog većeg napada Severa bio bi lansiranje raketa u pravcu Seula. Cilj SAD i Juga, s druge strane, bio bi uništenje severnokorejskih artiljerijskih kapaciteta u cilju sprečavanja lansiranja novih raketa. Sever bi u napad krenuo sa 1,2 miliona pripadnika jake vojske, dok bi se SAD i Južna Koreja više oslonile na vazduhoplovne i mornaričke snage.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
