Predsedništvo Gradskog odbora sindikata metalaca u Kragujevcu odlučilo je da od nadležnih ministarstava zatraži da, povodom aktuelne situacije u Zastava Tapacirnici, preispitaju stanje u svim domaćim privatizovanim firmama, te da se pri tom posebno pozabave položajem radnika u tim preduzećima.
Predsedništvo Gradskog odbora sindikata metalaca u Kragujevcu odlučilo je da od nadležnih ministarstava zatraži da, povodom aktuelne situacije u Zastava Tapacirnici, preispitaju stanje u svim domaćim privatizovanim firmama, te da se pri tom posebno pozabave položajem radnika u tim preduzećima.
Čelnici Sindikata kragujevačkih metalaca konstatovali su da je ono što se ovih dana dešava u Tapacirnici tek vrh ledenog brega kada je u pitanju položaj zaposlenih u privatizovanim i privatnim firmama u Srbiji u pitanju. Otuda je, smatraju ovdašnji sindikalci, krajnje vreme da i nadležni državni organi i institucije obrate pažnju na činjenicu da su radnici u mnogim privatizovanim i privatnim preduzećima obespravljeni i uplašeni, izloženi svakovrsnim šikaniranjima, a neretko i golom fizičkom nasilju, koje kao metod disciplinovanja zaposlenih posebno primenjuju domaće gazde.
Najavljeno pooštravanje kontrole
U nedavnom razgovoru sa delegacijom Sindikata metalaca Srbije, ministar ekonomije u Vladi Srbije Mlađan Dinkić najavio je da će Ministarstvo kojem je na čelu pooštriti kontrolu u privatizovanim firmama. U Gradskom odboru Sindikata kragujevačkih metalaca, koji je i inicirao to pooštravanje kontrole kupoprodajnih ugovora i prava zaposlenih u privatizovanim preduzećima, pozdravljaju ovu najavu i poručuju da očekuju njenu skorašnju realizaciju.
– Ako je suditi po izjavi ministra Dinkića, država je izgleda rešila da reaguje. Mogla je, odnosno morala je to da učini još znatno ranije, jer je javna tajna da se u mnogim privatizovanim firmama ne poštuju kupoprodajni ugovori i krše prava zaposlenih. Ali dobro je da se država napokon, na našu inicijativu, doduše, setila i tih firmi i radnika u njima. Očekujemo, otuda, da će Vlada već ovih dana početi da šalje nadležne inspekcije u privatizovana preduzeća – kaže sekretar Gradskog odbora Sindikata metalaca u Kragujevcu Zoran Lazić, koji je i predsednik sindiklalne organizacije u Zastava Tapacirnici.
Sindikat Tapacirnice je, prema njegovim rečima , početkom nedelje zatražio i od Agencije za privatizaciju da prekontroliše poštovanje kupoprodajnog ugovora u toj firmi. – U tom zahtevu Agenciji pozvali smo se na zakonske odredbe koje predviđaju i raskid kupoprodajnog ugovora sa većinskim vlasnikom preduzeća – kaže Lazić.
Šta se to dešava u Zastava Tapacirnici, koja je kragujevačkim sindikalcima poslužila kao povod da javno otvore problem položaja zaposlenih u tranzicionoj Srbiji. Zaposleni u Zastava Tapacirnici, bivšoj Zastavinoj firmi koju je u maju 2006. kupila firma MTU iz Sloven Gradeca (posluje u sastavu multinacionalne kompanije Džonson Kontrol) pobunili su se zbog toga što većinski vlasnik i poslovodstvo preduzeća ne poštuju kolektivni ugovor zbog čega su im plate već godinu i kusur dana tek nešto iznad zagarantovanog ličnog dohotka u Srbiji. Dodatna nevolja u ovom slučaju je u tome što Tapacirnica, za razliku od mnogih propalih privatizovanih preduzeća u Kragujevcu i Šumadiji, uspešno posluje i na domaćem i na inostranom tržištu. Uspešnom poslovanju Tapacirnice uveliko doprinosi i gotovo danonoćni rad (u dve, često i u sve tri smene) 340 radnika te firme, koji za taj i takav rad mesečno, u proseku, zarađuju nešto oko 14.000 dinara.
Šamaranje
Evidentirali smo brojne i razne vrste nepoštovanja prava, pa i bukvalnog maltretiranja radnika u privatizovanim i privatnim firmama, počev od šikaniranja, preko psihičke torture, do primene fizičkog nasilja. Nedavno je vlasnik jedne privatne firme u Lapovu ošamario radnika, koji je član naše sindikalne asocijacije. Taj slučaj je u sudskom postupku – kaže poverenik UGS Nezavisnost u Kragujevcu Dragan Ranić, poručujući zaposlenima u privatnim firmama da se učlanjuju u granske sindikate, koji će se u pregovorima sa poslodavcima, boriti za njihova prava.
Zaposleni u Tapacirnici imaju tolike plate, uprkos činjenici da se firma MTU potpisujući, u maju prošle godine, ugovor o kupovini te kragujevačke fabrike, obavezala da će poštovati i kolektivni ugovor kojim je, između ostalog, predviđeno da će se zarade u Tapacirnici usklađivati sa koeficijentom rasta troškova života na malo. Od maja 2006. kad je preduzeće privatizovano, zarade radnika Tapacirnice ne da nisu usklađivane sa rastom troškova života na malo, nego nisu povećane ni za jedan jedini dinar.
Poslovodstvo nam je krajem prošle nedelje ponudilo povećanje zarada od 2,5 odsto, što je neprihvatljivo. Zahtevamo da nam se plate povećaju za 12, 3 odsto, za koliko su, od maja 2006. do ovih dana, porasli troškovi života u Srbiji, s tim što tražimo da nam se to povećanje isplati retroaktivno, od sredine prošle godine. Kako vlasnik i poslovodstvo ne pristaju na ovaj naš zahtev, podneli smo zahtev za utuženje protiv preduzeća – kaže za Danas predsednik Sindikata u Tapacirnici Zoran Lazić.
Komentarišući obaveštenje poslovodstva Tapacirnice da je ta firma ovih dana, u krugu Zastave, započela izgradnju nove proizvodne hale, površine 5.000 kvadratnih metara, a koja će omogućiti da „proizvodnja nemenjena izvozu i broj radnika na izvoznom programu preduzeća već u maju naredne godine budu udvostručeni“, Lazić kaže da je to samo još jedan od izgovora većinskog vlasnika i menadžmenta za neispunjavanje obaveza prema zaposlenima. – Nemamo ništa protiv izgradnje nove hale. Naprotiv, i radnicima je drago što firma raste i što uvećava obim proizvodnje, ali čijim novcem se gradi ta nova hala. Naravno, hala se dobrim delom gradi i parama koje su zaradili radnici Tapacirnice, a koji ne traže ništa više no da im se danonoćni rad plati koliko-toliko pošteno, odnosno u skladu sa uloženim radom – ističe Lazić, napominjući da mnogi radnici Tapacirnice napuštaju firmu, a da u njoj ostaju samo oni koji još uvek nemaju gde da odu. – I radnicima i nama u Sindikatu dosta je razno-raznih izgovora vlasnika, a dosta nam je i njegovog zastrašivanja da će, ako nastavimo da se bunimo, da iseli firmu u Makedoniju, Crnu Goru, ili neku drugu zemlju u kojoj je radna snaga jeftinija. Na sve te njegove pretnje, mi mu kažemo – idi – naglašava predsednik Sindikata u Zastava Tapacirnici.
Ipak, i on i njegove kolege iz Sindikata metalaca, ali i drugih sindikalnih asocijacija slažu se u proceni da je u brojnim drugim privatizovanim i privatnim firmama u Šumadiji (i Srbiji) položaj radnika znatno teži i gori nego u Tapacirnici. Regionalni poverenik UGS Nezavisnost u Kragujevcu Dragan Ranić položaj radnika u privatizovanim i privatnim firmama donekle dovodi u vezu sa „poreklom“ novih vlasnika tih firmi.
– Evidentno je da se kolektivni ugovor, a time i prava radnika uglavnom poštuju u onim privatizovanim preduzećima koja su u vlasništvu velikih – zapadnoevropskih ili američkih kompanija. Nasuprot tome, imamo poslodavce iz Srbije i istočno-evropskih zemalja, koji ne samo da ne poštuju kolektivni ugovor, već i zloupotrebljavaju institute minimalnih zarada i prekovremenog rada. Tu su i fizička lica koja društvena preduzeća kupuju sa rokom otplate na šest godina, i kojima, najčešće, radnici, svojim radom, otplaćuju kupljene firme. Radničkim parama je, svojevremeno, otplaćivana promena vlasničke strukture kragujevačke konfekcije DIORK, a tako nešto ovih dana desilo se sa ovdašnjim Trgovinskim preduzećem „Srbija“, koje je, na aukciji, kupila jedna pravnica iz Beograda – ističe Ranić.
– Poseban oblik ugrožavanja prava radnika, prema Ranićevim rečima, prisutan je prilikom zapošljavanja na određeno vreme u privatnim firmama, pri čemu se zloupotrebljava probi rad. Mnoge privatne firme zapošljavaju radnike na određeno vreme, pa ih, nakon isteka probni rada, pod izgovorom da nisu zadovoljili uslove, jednostavno vraćaju na tržište rada. Time izbegavaju zapošljavanje na neodređeno vreme i obaveze koje firma ima prema stalno zaposlenim radnicima. U takvim firmama, po pravilu, nema sindikata, a oni radnici koji pokušavaju da osnuju sindikalnu organizaciju automatski dobijaju otkaz – kaže Ranić.
Profesor dr Branko Ivković smatra da je problem radnika u domaćim privatizovanim firmama uzrokovan činjenicom da u kupoprodajnim ugovorima, prilikom promene vlasničke strukture preduzeća, nema klauzule o učešću zaposlenih u ostvarenoj dodatnoj vrednosti. – U razvijenim zemljama, učešće radnika u ostvarenoj dodatnoj vrednosti firme obično iznosi od 30 do 50 odsto, u zavisnosti od vrste delatnosti. U svetskoj automobilskoj industriji, na primer, radnici učestvuju sa 30 odsto u raspodeli dodatne vrednosti kompanije. To kod nas, međutim, nije slučaj, pošto je država donoseći propise o privatizaciji društvenh preduzeća zaboravila na radnike i njihova prava. Otuda sindikati, i kad bi hteli, nemaju na osnovu čega da se bore za prava zaposlenih u privatizovanim firmama – kaže dr Ivković, dodajući da će sindikati na kraju morati da isprave grešku države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
