Uprkos oštrim protestima Rusije i kritikama Saveta Evrope, parlament Estonije doneo je odluku o uklanjanju spomenika iz centra grada, Bronzanog vojnika, simbola palih sovjetskih vojnika u oslobađanju Talina od fašista. Za donošenje zakona u skladu s kojim u roku od 30 dana spomenik treba da bude uklonjen glasalo je juče 46 od 101 poslanika, dok je protiv bilo 44.
Uprkos oštrim protestima Rusije i kritikama Saveta Evrope, parlament Estonije doneo je odluku o uklanjanju spomenika iz centra grada, Bronzanog vojnika, simbola palih sovjetskih vojnika u oslobađanju Talina od fašista. Za donošenje zakona u skladu s kojim u roku od 30 dana spomenik treba da bude uklonjen glasalo je juče 46 od 101 poslanika, dok je protiv bilo 44.
Parlament je zakonom zabranio i podizanje ili eksponiranje spomenika „koji slave istorijske ličnosti koje su masovno uništavale estonski narod, ili pljačkali istorijska mesta Estonije“. Pod takvim ličnostima u Estoniji podrazumevaju, pre svega, Petra Prvog čiji su spomenik nameravali da podignu u gradu Narva, protiv čega je bio premijer Andrus Ansip koji je inicijator zakona.
Donošenje zakona dodatno je iskomplikovalo odnose Rusije i Estonije koja je od 2004. godine članica EU i NATO. Posle 50 godina sovjetske uprave Estonija je postala nezavisna 1991. godine, ali Rusi nisu mogli da dobiju automatsko državljanstvo. Oni i danas imaju pasoše „nedržavljana“, zbog čega su estonske vlasti za nepoštovanje prava manjina oštro kritikovale ne samo Rusija, već i evropske organizacije i Amnesti internešnel.
Tokom Drugog svetskog rata Estonci su ratovali na obe strane, imali su vojnike i u sovjetskoj armiji, ali i u fašističkim snagama: u 20. estonskoj SS diviziji i „šumskoj braći“. Novim zakonom oni su preimenovani u „borce za oslobođenje“. U paketu spornih zakona je i zakon o praznicima kojim se Dan oslobođenja Talina od fašista (22. septembar 1944) proglašava danom žalosti.
Radikalni nacionalisti, koji imaju tesnu većinu u parlamentu i optužuju Rusiju za okupaciju u sovjetskom periodu, odlučili su da, uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 4. mart, pridobiju još nešto glasova. Time su istovremeno, zatvorili oči na oštre proteste i upozorenja Rusije, kao i Rusa koji žive u Estoniji. Predsednik Rusije Vladimir Putin nazvao je donošenje skandaloznih zakona „apsolutno kratkovidom, ultranacionalističkom politikom“ koja „ne uzima u obzir probleme borbe s nacizmom, današnju stvarnost“.
Da bi zakon stupio na snagu treba da ga potpiše predsednik Estonije Tomas Hendrik koji ga je nedavno kritikovao nazvavši ga protivustavnim. On, se, međutim, ogradio da ne može da nameće svoju volju poslanicima, tako da je još nejasna sudbina Bronzanog vojnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
