Nepoznata sudbina izveštaja o svedočenju Dejana Milenkovića

Izveštaj o rezultatima rada operativaca, koji su godinama „pratili“ aktivnosti zemunskog klana, pre dve godine je dostavljen Tužilaštvu za organizovani kriminal, ali ga je ono vratilo policiji na dopunu. Nakon toga sudbina ovog izveštaja nije poznata.

Podsetimo, Milenković je kao zaštićeni svedok govorio o političkoj pozadini ubistva premijera. Iznenađuje je što se već godinama ne pokreću novi krivični postupci, a da se stalno najavljuju pomaci u okviru predmeta „Đinđić“ bez konkretnih rezultata.

Milenković je na suđenju svojevremeno tvrdio da su odluku o ubistvu premijera Srbije doneli Milorad Ulemek Legija i šef zemunskog kriminalnog klana Dušan Spasojević, kao i da su sa tom odlukom od političara bili upoznati tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj.

– Legija je rekao da ga Čović podržava, a i Šešelj je pre atentata bio upoznat da će Đinđić biti ubijen – rekao je tada Milenković. Te navode su demantovali i Čović i predstavnici Srpske radikalne stranke.

Do danas nije poznato do kojih saznanja je policija došla ispitujući te navode iz svedočenja i šta je tužilaštvo uradilo po tom pitanju, mada se ovih dana govori o pomacima u istrazi o političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića.

Takođe, Milenković je svedočio i da je oružje koje je 5. oktobra 2000. tokom protesta ukradeno iz OUP-a Stari grad čuvao zakopano u svom dvorištu, kao i da je u arsenalu bilo automatskih i snajperskih pušaka, pištolja i zolja. Milenković je rekao da mu je vođa surčinske kriminalne grupe Ljubiša Buha Čume rekao da je Čedomir Jovanović poručio da obrišu brojeve sa oružja ako će se ono koristiti u otmicama i ubistvima. Milenković je rekao da ga je njegova bivša advokatica Biljana Kajganić nagovarala da prihvati status svedoka-saradnika i da je njen plan bio da se za učešće u atentatu optuže Čedomir Jovanović i Vladimir Popović Beba.

Milenković je izjavio da je cilj ubistva Đinđića bio promena vlasti i dovođenje na vlast novih ljudi s kojima bi Mile Luković i Dušan Spasojević mogli da manipulišu i nastave da se bave kriminalom.

– Cilj ubistva bio je da se sruši vlada, napravi haos u zemlji i na vlast dovede lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj – rekao je on. Milenković je kazao da je Spasojević preko Ulemeka, s kojim je dogovorio ubistvo premijera, obezbedio podršku nekadašnjeg potpredsednika vlade Nebojše Čovića. On je naveo da su Spasojević i Legija ubeđivali Šešelja da je premijer izdajnik i obećavali da će mu pomoći da ne ode u Hag, već da dođe na vlast, ali to Šešelj nije poslušao.

Svedok saradnik je naveo da je Spasojević poznavao Šešelja i pre 2000. godine, ali da su se njihovi kontakti intenzivirali kada je „Šešelj trebalo da krene u Hag“. Nekoliko dana pred Šešeljev odlazak u Hag, Spasojević ga je kontaktirao, kazao je Milenković, objašnjavajući da su oni komunicirali preko lista „Identitet“. Spasojević je preko tih novina Šešelju prosleđivao poruke o dešavanjima u policiji i istragama oko ubistava Slavka Ćuruvije i Zorana Davidovića Ćande, koje je Ulemek dobijao iz Državne bezbednosti, rekao je Milenković. On je objasnio da ga je o svemu tome obavestio lično Spasojević i naveo da je Šešelj od Spasojevića zatražio da ubije tadašnjeg ministra prosvete Gašu Kneževića, jer ga je izbacio sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

Milenković je kazao i da su Čedomir Jovanović i Spasojević bili bliski do pobune jedinice Crvenih beretki 2001. godine i da je Lider LDP-a tražio od Spasojevića da ubije Sredoja Šljukića Šljuku.