Nepoznata sudbina više od deset hiljada ljudi

Nije završena ni identifikacija 3.000 tela u mrtvačnicama i spomen kosturnicama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji.

U Beogradu je obeležavanje Dana nestalih počelo konferencijom za novinare u Medija centru, na kojoj su govorili predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović, predsednica Regionalne koordinacije porodica nestalih Olgica Božanić i drugi članovi Udruženja.
Sudbina 4.086 Srba nestalih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i dalje je nepoznata a regionalna saradnja u rešavanju problema nestalih daje sve slabije rezultate, ocenio je Odalović.
Odalović je rekao da je rešavanje sudbine nestalih izuzetno važno za ukupnu normalizaciju stanja u regionu.

„Ne želimo da žrtve drugih budu u drugom planu ali nećemo dozvoliti da srpske žrtve budu na poslednjem mestu. Sa Hrvatskom u poslednje vreme postoji nizak nivo komunikacije i dogovora o zajedničkim aktivnostima, BiH ima svoje specifičnosti a na Kosovu je posebna priča jer tu međunarodna zajednica nema aktivnosti koje mi očekujemo“, kazao je Odalović.
Povodom Međunarodnog dana nestalih, direktor Kancelarija za KiM Marko Đurić rekao je da očekuje da u narednom periodu Beograd i Priština načine odlučniji pomak ka srpsko-albanskom pomirenju tako što će, bez izuzetka, utvrditi sudbinu svih osoba koje se i dalje vode kao nestale.
Marko Đurić je ukazao da je od završetka ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji proteklo više od jedne i po decenije, ali da stotine porodica iz naše južne pokrajine i dalje očekuju da istina o sudbini njihovih najmilijih bude rasvetljena.

Porodice nestalih    Foto: Medija centar

„Međunarodnom komitetu Crvenog krsta (MKCK) prijavljeno je 6.049 slučajeva nestalih na Kosovu i Metohiji, i od tog broja je do danas zatvoreno 4.383 slučajeva. I dalje se 1.666 osoba vodi kao nestalo, a među njima je više od 570 Srba i drugih nealbanaca“, naveo je Đurić u pisanoj izjavi.

Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava u ratovima u bivšoj Jugoslaviji (REKOM) saopštila je danas da je u ratovima na teritoriji nekadašnje SFRJ život izgubilo 130.000 ljudi, a sudbina najmanje 13.000 ljudi još nije razjašnjena.

Koalicija za REKOM, Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosova pozvali su vlade bivših jugoslovenskih republika da prekinu ćutnju o sudbinama nestalih i tajnim grobnicama i da obelodane podatke o njihovim lokacijama.

Najveći broj nestalih je u Bosni i Hercegovini – oko 10.000, dok Hrvatska traga za posmrtnim ostacima 930, svojih državljana, za čiji nestanak i skrivanje posmrtnih ostataka, okrivljuje državne institucije Srbije i vrh bivše JNA, piše u saopštenju.
Srbija u odnosima sa Hrvatskom, i na međunarodnom nivou, zastupa interes porodica za rasvetljavanjem sudbine nestalih 680 Srba, bržom ekshumacijom markiranih masovnih grobnica i
identifikacijom ekshumiranih posmrtnih ostataka, navodi se u saopštenju.
Podaci o nestalim državljanima Srbije i Crne Gore pokazuju da sudbina još 142 osobe nije rasvetljena, i to 39 pripadnika JNA/VJ, 30 civila, 11 pripadnika ondašnje Vojske Republike Srpske Krajine, četiri pripadnika Vojske Republike Srpske i jednog pripadnika hrvatske vojske.
Za 57 nestalih još nije utvrđeno da li su državljani Srbije ili Crne Gore. Među nestalim je 133 pripadnika oružanih formacija: 16 pripadnika MUP Srbije, 26 pripadnika VJ i 91 pripadnik OVK, saopštio je REKOM.

Šabić: Rasvetliti sudbinu nestalih

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je saopštio da još nema pouzdanih informacija o sudbini skoro 11.000 ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. U saopštenju se navodi da poverenik u punoj meri podržava nastojanja Koordinacije udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, da obeležavanjem tog dana podsete na nestale i obavezu države i društva da rasvetle njihove sudbine. On je izrazio nadu da će se svi javni servisi u regionu (Beograd, Zagreb, Sarajevo, Priština) odazvati molbi Koordinacija udruženja obratila za emitovanje adekvatnih spotova. Šabić apeluje na sve državne i druge organe da, u okviru nadležnosti i mogućnosti, otkrivanjem, pribavljanjem i stavljanjem na raspolaganje relevantnih informacija doprinesu razrešavanju teškog i predugo otvorenog humanitarnog problema nestalih.

Euleks: Nastavljamo rad na rešavanju sudbine nestalih’]

Od decembra 2008. godine predati su posmrtni ostatci 491 žrtve sukoba na Kosovu, urađeno više od 2.000 DNK analiza i Euleksa će nastaviti da radi kako bi se što pre rešila sudbina nestalih, saopšteno je iz te organizacije povodom Međunarodnog dana nestalih. To jako osetljivo pitanje, koje utiče na hiljade ljudi, na Kosovu je od najveće važnosti i za Euleks, navodi se u saopštenju te organizacije. Eulaks pomaže Institutu za sudsku medicinu Ministartva pravde Kosova u intezivnim naporima da se rasvetli sudbina nestalih i intezivno koordinira aktivnosti sa udruženjima porodica, individualnim porodicama kao i sa drugim zainteresovanim stranama.

NUNS: Rešiti slučaj nestale novinarke’]

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zatražilo je da se reši slučaj nestale novinarske ekipe Radio Prištine Đure Slavuja i Ranka Perinića. NUNS je saopštio da treba da se utvrde i okolnosti pod kojima je ta novinarska ekipa nestala.