Nepoznate lokacije 1.000 novih kamera za nadzor

Informacije o tačnim lokacijama kamera nove generacije koje prepoznaju lica i registracione tablice „nisu sadržane ni u jednom dokumentu”, navodi se u odgovoru Ministarstva na zahtev SHARE Fondacije za pristup informacijama od javnog značaja, što protivreči ranijim tvrdnjama direktora policije da su lokacije stacionarnih kamera već poznate, kao i da je pre odabira lokacija „izrađeno značajno ispitivanje i analiza događanja, pre svega krivičnih dela na teritoriji grada Beograda”.

Na pitanje SHARE Fondacije da li je urađena procena uticaja obrade na zaštitu podataka građana MUP je, umesto odgovora, naveo da još nije počela primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji nameće ovu obavezu.

U odgovoru na zahtev SHARE Fondacije dodaje se i da su svi dokumenti o javnoj nabavci opreme za video nadzor u Beogradu zaštićeni oznakom „poverljivo”, kao i da je za uvođenje eLTE tehnologija u sisteme javne bezbednosti Ministarstvo 2017. godine zaključilo Sporazum o strateškom partnerstvu sa kineskom kompanijom Huawei.

Reč je o kompaniji koja je poslednjih godina suočena sa optužbama SAD i pojedinih evropskih zemalja za industrijsku i političku špijunažu u saradnji sa kineskim vlastima.

U SHARE fondaciji podsećaju da u Srbiji do danas nije pokrenut proces izrade zakona koji bi uredio oblast video-nadzora u javnom prostoru. Softver koji se primenjuje u identifikaciji lica poslednje je u nizu tehnoloških dostignuća koje ozbiljno zadiru u prava i slobode građana, i predstavlja važnu temu javne diskusije u demokratijama širom sveta.

Detaljna analiza se može pročitati na sajtu SHARE fondacije.