Nepoznati efekti reforme obrazovanja, a već se najavljuje nova

Sve su to bila obećenja prosvetne vlasti kada je pre pet godina počela reforma obrazovanja u osnovnim školama i gimnazijama.

Promene su startovale od 1. septembra 2017, uvođenjem informatike kao obaveznog predmeta od prvog razreda osnovne škole, a godinu dana kasnije, tačnije od školske 2018/19. đaci prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije su počeli da uče po novim planovima i programima nastave i učenja.

Reformisani programi su sukcesivno uvođeni godinu za godinom (drugi i šesti osnovne i drugi gimnazije, treći i sedmi osnovne i treći gimnazije…), a ove školske godine izlaze prve generacije osnovaca i gimnazijalaca koji su po njima radili.

Do sada nije sprovedeno nijedno istraživanje koje bi pokazalo kakvi su efekti ovih promena, a nova reforma uveliko se najavljuje.

Iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na pitanje Danasa da li imaju direktna ili posredna saznanja o rezultatima reformskih poteza, a iz dva prosvetna zavoda kažu da nisu radili nikakva istraživanja.

KORONA POREMETILA PLANOVE

– Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) nije realizovao, niti učestvovao u istraživanjima koja su usmerena na proveru efekata sprovedenih reformi planova i programa. Za proveru efektivnosti kurikuluma ili reformi obrazovnog sistema realizuju se nacionalna testiranja na reprezentativnim uzorcima učenika. Jedna od mera koju predviđa Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2030. je utvrđivanje ciljeva nacionalnih testiranja, nastavnih predmeta i izbor obrazovnih standarda i ishoda koji će biti testirani, kao i razvijanje metodologije sprovođenja nacionalnih testiranja. Zavod će polovinom 2022. započeti rad na ovim zadacima – kaže za Danas Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja takođe potvrđuju za naš list da istraživanja o rezultatima primene novih planova i programa nisu radili.

Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, ističe za Danas da, koliko mu je poznato, uvođenje novog programa nije sistematski praćeno u prethodnom periodu.

– To znači da nemamo uvidu u kojoj meri su novi programi uspeli da dovedu do pozitivnih promena u pogledu kvaliteta učenja i nastave i obrazovnih postignuća učenika. Jedna tako velika i ambiciozna promena bi trebalo da bude praćena, ne da bismo videli šta je loše i ko je krivac, već da bismo razumeli kako primena novog programa može da se unapredi. Međutim, treba da imamo u vidu da je primena novog programa bila u značajnoj meri narušena usled pandemije tako da nam ni eventualna istraživanja ne bi mnogo pomogla da procenimo efekte promena – napominje Baucal.

Prema rečima Aleksandra Markova, predsednika Foruma beogradskih gimnazija, korona je došla u najnezgodnijem trenutku.

On podseća da je prva generacija „reformisanih“ učenika, koja ove godine završava četvrti razred, normalno pratila nastavu samo u prvom razredu.

– Bez obzira na to, ne vidim da bi efekti bili mnogo drugačiji i u normalnim okolnostima. Forum beogradskih gimnazija, ali i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, od samog starta su upozoravali na sve nedostatke reforme. Imam utisak da su, naknadno, toga postali svesni i u Zajednici gimnazija, Nacionalnom prosvetnom savetu i drugim telima, zbog čega se u javnosti u poslednje vreme pojavljuju peticije i zahtevi da se odustane od reforme, da se vrate stari nastavni programi, da se smanji fond časova iz izbornih programa i slično. Pitanje je samo zašto sva ova tela nisu reagovala prilikom uvođenja nego se čekalo nekoliko godina – kaže Markov.

Naš sagovornik ističe da su, u vreme kada je najavljena reforma gimnazija, očekivanja prosvetne javnosti bila velika. Ideja je bila da se poveća obuhvat učenika koji će upisivati gimnazije, da se učenici osposobe za celoživotno učenje kroz projektnu nastavu, a postojeći programi redefinišu.

Kruna svega toga trebalo je da bude državna matura, koja bi bila zamena za prijemne ispite na fakultetima, a ujedno se očekivalo da pošalje školama povratnu informaciju o kvalitetu rada u prethodnom ciklusu.

ZAMIŠLJENO I OSTVARENO

– Kada se nakon četiri godine sagledaju rezultati, jasno je da je malo od onoga što je bilo zamišljeno ostvareno. Nastavni programi jesu delimično izmenjeni, ali ne i suštinski promenjeni, rad na projektima kroz izborne programe sveo se na pravljenje prezentacija, a njihovo uvođenje, umesto da pripremi učenike za celoživotno učenje, dodatno ih je opteretilo. Državna matura je odložena za nekoliko godina, a imajući u vidu da je i ranije pomerana, ne postoje garancije da će je zaista biti. Ovogodišnji rezultati upisa bi mogli ukazati da je zakonodavac ipak uspeo u nameri da poveća broj učenika koji upisuju gimnazije, ali da bi se o tome moglo suditi potrebno je da takav trend traje bar nekoliko godina – smatra Markov.

Mogu li se izvući neki zaključci o uspešnosti reforme na osnovu rezultata male mature, jer iako su do sada završni ispit polagali učenici školovani po starim programima, i njima su predavali nastavnici koji su pohađali obuke za izvođenje nastave orijentisane ka ishodima učenja?

Upravo je to ključna paradigma reforme i u osnovnim i u srednjim školama.

– Reformisani programi, kao i završni ispit zasnovani su na standardima postignuća učenika za kraj obaveznog obrazovanja. Imajući to u vidu ne mogu se očekivati značajnije promene u postignućima učenika dok se ne promene standardi i eventualno izvrši revizija načina realizacije završnog ispita, što je planirano u Strategiji razvoja obrazovanja do 2030. – odgovara Branislav Ranđelović.

Naše đake ove godine očekuje učešće u novim ciklusima međunarodnih testiranja PISA i TIMSS, kao i u PIRSL istraživanju, a Ranđelović veruje da bi dobijeni rezultati mogli da ukažu na to da li su novi planovi i programi zasnovani na ishodima doprineli razvoju jezičke, matematičke i naučne pismenosti kod učenika.

– Praksa u svetu pokazuje da je potrebno da prođe izvesno vreme i više generacija kako bi se mogli izvesti zaključci o delotvornosti reformskih postupaka. Takođe, bez produbljene analize ostvarivanja nastave i učenja u kovid situaciji teško je dati procenu uspešnosti učenika u predstojećim ciklusima, pa samim tim i zaključivati o uspešnosti kurikularne reforme – ističe Ranđelović.

Aleksandar Baucal misli da će PISA 2022, pre svega, ukazati kakvi su efekti  pandemije na obrazovna postignuća učenika.

– Da su prethodnih godina učenici imali priliku da se obrazuju u redovnim okolnostima, poređenje rezultata PISA 2022 studije sa rezultatima PISA 2018 moglo bi da ponudi neke indicije o novom programu – ističe Baucal.

NENAUČENA LEKCIJA

I dok Baucal smatra da je sada najvažnije da se pripreme adekvatne mere za period nakon pandemije, nadležni se rukovode Strategijom obrazovanja koja predviđa novu reformu, iako o tekućoj ne znamo baš ništa.

– Pre početka uvođenja novog programa bilo je dosta kritika nastavnika da su izostale adekvatne pripreme. Iz tog razloga period pandemije je mogao da se iskoristi da se u razgovoru sa nastavnicima identifikuju jake i slabe strane programa, kako bi se pripremili bolje za period posle pandemije. Fokus treba da bude na pripremi mera koje treba da obezbede da se kvalitet i pravednost obrazovanja vrate u “normalu” što pre nakon završetka pandemije. Negativni efekti pandemije na obrazovanje neće nestati njenim okončanjem – upozorava Baucal.

Nadležni, međutim, uveliko rade na reviziji standarda postignuća u  preduniverzitetskom obrazovanju (standardi su iskazi o temeljnim znanjima, veštinama i umenjima koje učenici treba da steknu do određenog nivoa u obrazovanju), koji su uvod u novu reformu školskih programa i nove udžbenike.

Kako ističu u ZVKOV-u, do početka marta biće završen rad na razvoju opštih i specifičnih predmetnih kompetencija za 13 predmeta u osnovnom i srednjem obrazovanju, dok će rad na tri dodatna predmeta u srednjem obrazovanju biti završen u junu.

Nakon toga, u diskusiju o inoviranim standardima biće uključena i šira obrazovna javnost. Najkasnije krajem novembra predlog standarda će biti upućen Ministarstvu prosvete na dalje postupanje.

– Po usvajanju, od 2023. godine sledi razvijanje novih i unapređivanje postojećih programa nastave i učenja u osnovnom obrazovanju i osnaživanje nastavnika za primenu standarda, kao i novih i unapređenih programa nastave i učenja u osnovnom, opštem srednjem, umetničkom, srednjem stručnom i dualnom obrazovanju – kažu u ZVKOV-u.

Aleksandar Baucal napominje da je potrebno da se nastavnici dobro upoznaju i pripreme za primenu novih programa kako bismo izbegli još jedan neuspeh.

– Nakon 20 godina neuspešnih reformi trebalo bi da smo savladali jednostavnu lekciju koja kaže da ni najbolja reformska ideja ne može da bude uspešna bez dobre pripreme i implementacije – poručuje sagovornik Danasa.

Poguban povratak na staro

– Pogubno bi bilo sada sve vratiti na staro i poništiti reformu. U narednom periodu bi trebalo raditi na daljim izmenama nastavnih programa, ohrabrivanju nastavnika da autonomiju koja im je data reformom slobodnije i više koriste, promeniti sistem ocenjivanja i učiniti uvođenje državne mature izvesnijim. Sve navedeno bi moralo biti praćeno i postepenim smanjivanjem broja učenika u odeljenjima, kao i pilotiranjem svake promene pre njene implementacije, što pre četiri godine nije učinjeno. Međutim, ako nam je za ovakvu reformu gimnazija trebalo više decenija, bojim se da će nam za suštinske promene biti potreban bar jedan vek. Problem je samo što razvijeni svet nema vremena da čeka na nas – ističe Aleksandar Markov.

Imidž i obećanja

Na pitanje kako komentariše to što smo od 2003. gotovo konstantno u reformama, a da do danas nismo nijednim istraživanjem utvrdili koji su rezultati postignuti, Aleksandar Baucal odgovara da, s jedne strane, takav pristup odgovora političarima zato što bez pouzdanih nalaza mogu da govore o svemu što su uradili i svoj imidž grade na obećanjima da je sprovedena reforma sigurno poboljšala obrazovanje.

– U takvim uslovima, i oni koji imaju kritički odnos prema sprovedenim reformama mogu da kritikuju bez bojazni da bi neka od njihovih zamerki mogla biti opovrgnuta nalazima istraživanja. Sve u svemu, najveći gubitnici takvog stanja su učenici i njihovi roditelji, ali i nastavnici koji su stalno u situaciji da sprovode neke novine, pri čemu nisu sigurni ni da razumeju šta je njihova suština i smisao, niti kako one treba i mogu da se sprovedu u njihovoj školi. Konačno, i društvo je veliki gubitnik zato što je iz takvog obrazovanja izašlo već 20 novih generacija koje nisu dobile obrazovanje koje ih je pripremilo za život i rad koji su sve komplikovaniji – smatra Aleksandar  Baucal.