Stražari, vaspitači, zdravstveni radnici i zaposleni u službama za rad i zapošljavanje su deficitaran kadar, tako da će se strogo voditi računa da prilikom smanjenja ukupnog broja zaposlenih stabilnost sistema ostane očuvana, kažu za Danas u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija povodom informacija da bi prvi na spisku za otpuštanje u zatvorskim ustanovama mogli biti vaspitači i lekari koji rade na određeno vreme, što bi moglo dovesti do drastičnih posledica po resocijalizaciju i zdravlje osuđenika.
U Upravi dodaju da „postoji plan smanjenja broja zaposlenih, u skladu sa uputstvima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu“. Ipak, nezvanično priznaju da još uvek nemaju precizne kriterijume po kojima će biti redukovan višak radnika, već da se to čini na osnovu onih koji su „zaživeli u domaćoj praksi“.
– Prvi kriterijum je prirodan odliv kadrova, odnosno penzija, a potom smanjenje broja angažovanih na određeno vreme. Kriterijume će dodatno uspostaviti i novi Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta, u kojem bi trebalo da se predvidi optimalan broj izvršilaca i radnih mesta, i koji je u izradi. Takođe, očekuje se i donošenje zakona o racionalizaciji, koji će omogućiti dobrovoljni odlazak zaposlenih, uz njihovu saglasnost i odgovarajuću otpremninu – kažu u Upravi, dodajući da „nije reč o otpuštanju, već da ugovori zaposlenih neće biti produženi po njihovom isteku“.
U Upravi nemaju ni potpuno preciznu informaciju o broju zaposlenih koji će ostati bez radnog mesta. Odgovarajući na to pitanje, oni navode da „prema preporukama Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, broj zaposlenih mora biti smanjen 6,5 odsto u odnosu na njihov broj iz decembra 2013. godine, a zaključno sa 30. junom 2015“. Pri tom dodaju da „na današnji dan u sistemu izvršenja krivičnih sankcija ima ukupno 4.259 zaposlenih, od kojih 79 u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija“.
– U sistemu zatvaranja trebalo bi otpuštati one čiji su kvalitet i efikasnost u radu najniži, i to prvenstveno zaposlene u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno administraciji. Otpuštanje po takvim kriterijumima neće ugroziti resocijalizaciju počinilaca krivičnih dela, zbog kojih ove ustanove postoje, niti izazvati nekontrolisanu štetu, do koje može doći ukoliko ono bude neodgovorno – kaže Lidija Vučković, koordinatorka niškog Centra za ljudska prava, koji se već godinama bavi monitoringom zatvora u Srbiji i reformom uslova zatvaranja.
Vučkovićeva precizira da bi Zakon o racionalizaciji morao da predvidi da stalno zaposleni radnici mogu da budu otpušteni zbog nekvalitetnog rada. Takvo rešenje, izvesno je, ne bi ugrozilo osuđenike jer bi iz zatvora otišli oni koji loše rade. Takođe, među otpuštenima ne bi trebalo da se nađu stražari, vaspitači, medicinsko osoblje i pripadnici službe za rad i upošljavanje jer se bave resocijalizacijom osuđenika ili su u direktnom kontaktu sa njima, zaključuje ona.
Biće otpuštanja i u Upravi
– Za tekuću godinu planiran je i očekivan prirodni odliv kadrova, odnosno njihov odlazak u penziju. Takođe, postoji mogućnost da ugovori na određenim radnim mestima neće biti produženi nakon njihovog isteka, prema potrebama Uprave, a u skladu sa preporukama Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
