Prilikom kontrole rada Ministarstva pravde, zaštitnik građana Saša Janković ustanovio je nepravilnosti u postupku imenovanja javnih beležnika, kao i pri konstituisanju Komore javnih beležnika.
U mišljenju Janković navodi da je „pri izboru notara bilo propusta koji su uticali na legitimnost postupka i prava kandidata na transparentnu proceduru, podjednak tretman i pravnu sigurnost“, dok su pri konstituisanju Komore javnih beležnika načinjeni propusti u poštovanju zakonom predviđene procedure.
Zaštitnik građana navodi i da bi ostvarivanje zakonskih prava građana „bilo slobodnije i pristupačnije, a uspostavljanje moderne javnobeležničke (notarske) službe uspešnije, da je notarska služba u Republiku Srbiju uvedena postupno – da joj nije dat ekskluzivitet za sastavljanje određene vrste ugovora, odnosno da su uz novouspostavljene nadležnosti notarske službe zadržane konkurentne (istovremene, paralelne) nadležnosti, odnosno ovlašćenja sudova i advokature, te pravo građana da sami uobličavaju sopstvene pravne poslove, odnosno utvrđuju tekst saglasnosti svojih volja“.
U mišljenju zaštitnika građana navodi se da bi ostvarivanje prava građana bilo pristupačnije da je broj notara veći, a cena njihovih usluga bolje i primerenije regulisana. Kao jedna od primedaba ističe se preporuka da je potrebno detaljnije urediti način vršenja nadzora nad ispunjenošću uslova za rad javnobeležničkih kancelarija, „uključujući i postojanje osiguranja za štetu usled nesavesnog, odnosno nepravilnog obavljanja delatnosti“.
Propust je načinjen i pri osnivanju Komore javnih beležnika, kada nisu poštovane zakonske odredbe kojima je propisano da će se osnivačka skupština održati u roku od 15 dana od dana imenovanja prvih 100 javnih beležnika i da su imenovana 94 beležnika. Navodi se da pravilo po kome postoji jedan notar na 25.000 građana čini notarsku službu nedovoljno dostupnom, sa elementima monopolističkog. „Pored otežanog pristupa građana i usporavanja pravnog prometa u zemlji, jedna od posledica lako može da bude i neopravdano, prekomerno bogaćenje notara, što se protivi načelu socijalne pravde na čijem poštovanju se, prema Ustavu, zasniva Republika Srbija“, piše Janković i dodaje da „treba preispitati kriterijume za obračunavanje nagrada za rad i naknada troškova notara koji su utvrđeni javnobeležničkom tarifom“ i utvrditi i razjasniti da li notarska služba poskupljuje ili pojeftinjuje troškove građana.
On u mišljenju navodi i da zabrinjavaju saznanja da pojedini notari nisu zaključili polise o osiguranju pre početka rada, a obavezno osiguranje građana od štete izazvane nestručnim radom notara jedan je od argumenata za uvođenje notarskog sistema. Dodaje se da ni pri utvrđivanju ispunjenosti uslova za rad javnobeležničkih kancelarija ta manjkavost nije sankcionisana.
Istovremeno, Advokatska komora Srbije nije odustala od protesta u kojem se nalazi već više od 50 dana. Oni su za sutra u podne najavili protest na Trgu Nikole Pašića, pod imenom „Minut do 12“. Oni su nezadovoljni što je Vlada Srbije na predlog Ministarstva pravde u četvrtak usvojila izmene Zakona o beležnicima i Zakona o prometu nepokretnosti kojima se ukida ekskluzivnost javnih beležnika za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti. Taj predlog izmena će se danas naći pred poslanicima republičkog parlamenta.
Inače, predstavnici Advokatske komore Srbije i ministar pravde Nikola Selaković nisu uspeli da se u subotu dogovore ni posle pet sati razgovora. Sastanku su prisustvovali predsednik AKS Dragoljub Đorđević, Advokatske komore Beograda Slobodan Šoškić i Advokatske komore Vojvodine Srđan Sikimić. Detalji razgovora nisu saopšteni javnosti, osim da je razgovor bio otvoren i sadržajan.
Advokati pisali Davenportu
Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević uputio je pismo šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji Majklu Davenportu u kojem od njega traži da predloži neutralnog medijatora ili da Delegacija EU sama pomogne da se približe stavovi advokata i ministarstva.
U pismu se navodi da su svesni da se Delegacija EU „neće mešati u očigledan rat između Ministarstva pravde i advokature u Srbiji“, jer to ne bi bilo u skladu sa njegovom pozicijom u Srbiji.
„Nismo se obratili Misiji EU sa zahtevom da se Delegacija EU u Srbiji uključi kao medijator u pregovore povodom rešavanja problema oko protesta advokata u Srbiji“, piše Đorđević i dodaje da bi, zbog nepoverenja koje vlada između advokata i ministarstva, dalji pregovori bili konstruktivniji „uz učešće neutralnog profesionalnog medijatora – najbolje iz Slovenije ili Hrvatske, „kojeg bi obe strane u pregovorima prihvatile“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
