Neprihvatljiv kvalitet vode u Vojvodini

Prema njegovom mišljenju, potrebno je da se u rešavanje pitanja vodosnabdevanja uključi država.

– Neprihvatljiv je kvalitet vode za piće koji je zastupljen u Vojvodini. Oko 800.000 ljudi izloženo je takvoj vodi. Neophodna je državna strategija a potom međuopštinska saradnja, jer ne može se tako složen posao rešavati od naselja do naselja. Pogledajte primer Zrenjanina, koji pokušava da reši problem prečišavanja vode tako što će svi građani opštine plaćati da Zrenjaninci imaju prečistač, dok će ostali ostati bez prečišćene vode – kaže profesor Božo Dalmacija, autor Strategije vodosnabdevanja Vojvodine.

Najteža situacija je, objašnjava Božo Dalmacija, u srednjem i severnom Banatu. Tu je sastav vode najlošiji, zbog čega su vođene kampanje a đaci u školama obaveštavani da ne smeju koristiti vodu.

-Na listi prioriteta jeste prvo rešavati vode sa arsenom, a potom vode koje sadrže povećane koncentracije natrijuma i huminskih materija i koje na duge staze štete zdravlju. Naveli smo da treba dosta novca za rešavanje vodosnabdevanja Vojvodine, preko 1,5 milijarda evra – kaže profesor Dalmacija.

On podseća da je Srbiji dostupan novac iz Evropskih fondova za modernizaciju vodovodno-kanalizacionih sistema. Evropska unija je za radove kakvi su Vojvodini i Srbiji potrebni za ekološko uređenje voda stavila na raspolaganje 5,6 milijardi evra. Od te sume, čitavih   4,7 milijardi evra je namenjeno fabrikama za pripremu pijaćih voda i fabrikama za preradu otpadnih voda. Procena je da bi dve trećine bilo neophodno Vojvodini, a najviše srednjem Banatu.

Najteža situacija je u Zrenjaninu, gde je na snazi zabrana upotrebe pijaće vode od 2004. godine a građani zbog toga troše milionske iznose za kupovinu flaširane vode. Problem sa vodom u ovom gradu traje oduvek, a od kada je izgrađen vodovod 1961. godine sirova voda se samo dezinfikuje hlorom i distribuira u mrežu.

Iako znaju za ovaj problem, sve vlasti počev od 1969. godine do današnjih dana su odustajale od gradnje prečistača i rezervoara pitke vode zbog nedostatka para. Od 1975. do 2015. godine isprobane su različite tehonolige prerade zrenjaninske vode na pilot psotrojenjima, da bi na kraju posao bio poveren srpsko-italijanskom konzorcijumu Zillio koji je igradio prečistač 2017. godine.

Taj pogon je dva puta kretao sa radom, potom se desilo začepljenje membrana pa je rađena rekosntrukcija a od septembra 2019. isporučuje prečišćenu vodu u mrežu. Ipak, na skidanje sanitarne zabrane za pijaću vodu se još uvek čeka.

Zrenjanin nije izuzetak. Skoro svako drugo vojvođansko mesto ima problem sa vodom. Sanitarna zabrana vode desila se i u Odžacima, Temerinu, Sirigu, Bačkom Jarku a povećane koncentracije arsena prisutne su u pijaćoj vodi u Subotici, Novom Bečeju … ukupno 102 mesta, prema istraživanju Balkanske istraživačke mreže, sa povećanim koncentracijama arsena u vodi.

Iako je pravo na ispravnu vodu za piće zakonom garantovano, izgovori raznih vlasti da nema dovoljno para za skupu tehnologiju prerade vode često su pokriće da se građanima ne saopštava šta teče njihovim slavinama i kakvi su zdravstveni rizici.