Neprimenljivo u svakodnevnom životu

Učenici imaju zamerke na organizaciju nastave građanskog vaspitanja, jer su časovi ovog predmeta često poslednji ili pretčasovi. Nekim đacima su sadržaji ovog obaveznog izbornog predmeta nejasni, udaljeni od ličnog iskustva i neprimenljivi u svakodnevnom životu, a kao prepreku navode i to što aktuelni javni život demantuje vrednosti građanskog društva koje se promovišu na časovima – kaže za Danas Vesna Ilić, predsednik Udruženja za razvoj građanskog vaspitanja i obrazovanja za demokratiju.

O Evropskoj uniji u svim razredima

Dečija i ljudska prava, odgovornost, aktivno ponašanje u zajednici, samo su neki od sadržaja koji su zastupljeni i u osnovnoj i u srednjoj školi. Iako ponavljanje određenih tema koje su učili u osnovnoj školi srednjoškolci ocenjuju kao dosadno, Vesna Ilić smatra da bi na svim uzrastima trebalo da se govori o medijskoj pismenosti, „abecedi“ Evropske unije, položaju učenika i deteta u školskoj i životnoj sredini, životu u grupi, saradnji, toleranciji i multikulturalnosti.

Učenici ističu da školska sredina često ne podržava primenu znanja i veština sa građanskog vaspitanja, da su komunikacija i odnosi u nastavi ovog predmeta idealizovani, kao i da inicijative i samoorganizovanje đaka, podstaknuti na časovima građanskog, teško probijaju „autoritarni“ sistem škole.

Uskoro udžbenik za srednjoškolce

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva objavio je samo udžbenik za prvi i drugi razred osnovne škole i priručnike od prvog do trećeg razreda, a uskoro bi trebalo da budu završeni udžbenik i priručnik za nastavnike za prvi i drugi razred srednje škole, kažu u ovoj izdavačkoj kući.

Nastavnici, sa druge strane, kao značajan problem navode nedostatak udžbenika i priručnika, koji su neki prosvetari premostili diktiranjem, što je, prema mišljenju Vesne Ilić, „krajnje nepodesno, jer program insistira na vlastitim uvidima i doživljajima učenika“. Ona objašnjava da je predmet osmišljen kao interaktivna radionička nastava i da deca na tim časovima crtaju, zapisuju, razgovaraju, glume, gledaju filmove, analiziraju javne institucije u lokalnoj sredini… U nastavi se koriste kompakt diskovi, upitnici, štampani tekstovi iz priručnika za nastavnike, kartice sa zadacima za vežbu, a nastavnici su obavezni da unapred pripreme radne materijale za časove.
– Priručnici za nastavnike su stizali sa velikim zakašnjenjem, a za učenike nikad nisu ni štampani. Materijal za realizaciju nastave (papir, markeri, fotokopiranje, video-plejeri) nije dostupan svim profesorima zbog oskudice škola – kaže Ilić.
Ona kao teškoću navodi i to što je obuka nastavnika građanskog vaspitanja kasnila u odnosu na dinamiku školske godine, a dešavalo se da nastavnici nisu dobijali redovno sertifikat o završenoj obuci (mnogi ga nemaju ni sada) što dovodi u pitanje regularnost rada. To, prema njenom mišljenju, indirektno ukazuje na stav prosvetne vlasti prema predmetu i nastavnicima. Škole i prosvetna vlast, prema njenim rečima ignorišu propisani kriterijum o stručnoj osposobljenosti nastavnika za građansko vaspitanje, pa u nastavu uključuju i one bez adekvatne obuke. Pravo da predaju građansko sve više dobijaju nastavnici koji nemaju pun fond časova u matičnom predmetu, bez obzira na to da li su osposobljeni, što utiče na kvalitet nastave.
Ilić kaže da nastavnici sve više i sve češće traže obuke za uže teme, metodičko usavršavanje i razmenu dobre prakse, ali da ne postoji sistematska podrška od strane prosvetnih savetnika i stručnjaka, niti prilika za profesionalnu razmenu nastavnika.