U bivšim državama SFRJ pored državnih građani imaju pravo na slobodne dane i za verske praznike. Pri tome ne slave se samo neradno Božić i Uskrs već i drugi verski praznici kao što je na primer Velika Gospojina.
U Bosni i Hercegovini postoje 22 neradna dana, međutim kao i u Srbiji to ne znači da svi građani imaju pravo na preko 20 dana plaćenog odsustva (nezavisno od zagrantovanog odmora).
U ova 22 neradna dana ulaze praznici za sve veroispovesti. Slična situacija je i u Crnoj Gori, gde je 21 dan određen da bude slobodan.
Kao i u Srbiji u BiH i Crnoj Gori u slučaju kada praznik pada u nedelju, naredni dan (ili dva) su slobodni.
Ovo nije pravilo koje svuda na Balkanu važi. Tako u Hrvatskoj ako praznik pada u nedelju, to ne znači da će ponedeljak biti slobodan dan. Ove godine u kalendaru praznika nalazi se samo 1. maj (nedelja) ali ne i 2. i 3 (što je slučaj u Srbiji).
Hrvatska inače ima 14 neradnih dana za sve građane a dobija se uz to i po jedan slobodan dan za verske praznike.
U Makedoniji svi građani mogu da računaju na 11 slobodnih dana za praznike. A pored toga verske zajednice imaju pravo na slobodne dane za svoje praznike. Tako na primer pravoslavci pored dana za Božić i Uskrs, imaju pravo na slobodne dane za Bogojavljenje i Uspenje Presvete Bogorodice.
Slovenija ima 15 neradnih dana a među njima je i praznik poput Velike Gospojine, koji se slavi 15. avgusta.
Najviše prazničnih dana u svetu inače imaju Kambodža (28) i Šri Lanka (25).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.