Neradnike odmah prepoznam

S obzirom na činjenicu da je FMP prošle sezone osetno podmladio tim, kako biste ocenili proteklu takmičarsku godinu?

– Ne spadam u grupu ljudi koja fiktivno daje ocene o rezultatima dela sistema koji vodim, a jedan od njih je i KK FMP. Mi zaista smatramo da nam je prošla sezona bila uspešna. Mnogi misle drugačije, naročito oni koji leče svoje ganglije time što stalno napadaju tim iz Železnika. FMP je kao nikada do sada odigrao čitavu takmičarsku godinu sa ekipom u kojoj je prosek 19,5 godina. Mislim da ta činjenica dovoljno govori o tome koliko imamo perspektivan sastav. Svesno smo ušli u proces podmlađivanja, jer nam je cilj da okosnicu prvog tima čine igrači od 19 ili 20 godina. Sa takvim odnosom snaga rezultat koji smo ostvarili, a to je plasman među četiri najbolje ekipe u zemlji, učešće u završnici kupa, osmo mesto u Jadranskoj ligi i prolazak u Evrokup, gde smo u kvalifikacijama eliminisali ruski Ural čiji je godišnji budžet oko 15 miliona dolara, predstavljaju izvanredan uspeh.

Spominjete budžet kluba, da li bi FMP u slučaju da ima veći finansijski kapacitet angažovao kvalitetne strane košarkaše?

– Nama je bitan kontinuitet rada i napretka. Mi sada imamo pripremljen tim za narednu, u ekonomskom smislu, veoma tešku i neizvesnu sezonu. FMP nema moćne državne ili paradržavne donatore koji bi nam finansijski pomogli da angažujemo strane igrače čiji godišnji ugovor iznosi u proseku između 200 i 500.000 evra. Naš koncept je vrlo jasan. Čak i da imamo novac za dovođenje inostranih košarkaša, radije bismo investirali u domaće igrače. Zamislite kako bi izgledao tim iz Železnika da u njemu nastupaju Rašić, Marinović, Erceg, Teodosić, Jorović, Krstović, Popović… Oni su otišli iz FMP sa 20 ili 21 godinom zbog propisa koji direktno uništavaju srpsku košarku. Njih je smislila FIBA, a oni omogućavaju igraču da nakon isteka prvog profesionalnog ugovora, najduže na četiri godine, mogu da napuste svoj matični klub bez adekvatnog obeštećenja. Zbog toga smo mi prinuđeni da posle treće godine ugovora transferišemo košarkaše, kako bismo delimično pokrili svoje troškove i obezbedili dalji život i rad kluba.

Ubeđen sam da pravo rešenje za izlazak iz takve situacije postoji, ali određeni ljudi u srpskoj košarci ne žele da se pozabave pravim, sistematskim analizama. Dok sam ja bio predsednik KSJ, nijedan igrač nije mogao da ode u inostranstvo pre 24 godine, a da ne govorim o nekadašnjoj SFRJ, jer su u to vreme reprezentativci napuštali zemlju nakon 28. godine.

Kako uopšte izgleda način na koji funkcioniše jedan klub koji nema bogate sponzore?

– Sami se izdržavamo uz pomoć Fabrike metalnih proizvoda i još nekih donatora. Međutim, veoma je teško pronaći adekvatne sponzore kada se uspešne firme vezuju za zvučnija imena koja obično imaju podršku od strane politički uticajnih ljudi. Oni im za uzvrat obezbeđuju razne ustupke kao recimo dozvolu za uvoz ili izvoz, za izgradnju određenih objekata ili neke druge benificije. Ako vam neki političar „sredi“ posao za recimo 10 miliona dinara, pa zašto vi onda ne biste sa nekih 10 odsto donirali određeni klub. Mi smo se, za razliku od uticajnijih timova opredelili da stvaramo igrače. Počevši od desetogodišnjaka, FMP u svakoj generaciji ima po sedam košarkaša koje finansira svrstavajući ih u tri kategorije. Momcima u prvoj kategoriji pokrivamo sve troškove treniranja ali i školovanja na našem koledžu, druga grupa je u sufinansirajućem statusu , dok su igrači iz treće kategorije samofinansirajući. Prosečno, u razvoj jednog košarkaša uložimo 15.000 evra godišnje.

Kakvo je vaše mišljenje o najnovijem sporazumu između Žordija Bertomeua ( visokog funkcionera Evrolige) predstavnika domaćih klubova, NLB prvenstva i KSS?

– Regionalna liga jeste plus za naše klubove, ali lično mislim da bi prvo trebalo da se odigra domaće takmičenje a zatim NLB prvenstvo. Drago mi je što smo, kada je reč o najnovijem sporazumu, uspeli da nađemo kompromisno rešenje sa Partizanom. Što se tiče nacionalnog takmičenja, ono nikako ne bi smelo da bude podeljeno u dve grupe, jer to otvara prostor za razme manipulacije. Liga bi mogla da broji od šest pa sve do deset klubova. Bodovi za Evroligu delili bi se po sistemu 40 poena za šampiona, dok bi preostali bodovi bili raspodeljeni na osnovu plasmana u regularnom delu takmičenja. Kada je reč o Jadranskoj ligi, sistem fajnal-fora se mora promeniti u plej-of nadmetanje u kojem bi učestvovala recimo četiri tima. Takođe, neophodna je reorganizacija u vlasničkoj strukturi lige, kao i prilikom odlučivanja. Stanje u kome šest ljudi ima 18 a 14 ekipa svega 12 glasova jednostavno je neodrživo.

Često se može čuti da ste veoma teški za saradnju. Da li u tim konstatacijama ima istine?

– U Srbiji se najteže oprašta uspeh. Zbog toga uvek ima mnogo onih koji dangube po kafićima smišljajući razne abrove kako bi vas omalovažili.

Tačno je da ne podnosim lenjivce. Takve ljude odmah prepoznam i sa njima se beskrupulozno obračunavam. Ne zanima me da li mi je to prijatelj, kum ili brat, ako ne radi kvalitetno i predano svoj posao, žao mi je, mora otići iz FMP. Da ne bude zabune, obožavam vredne i poštene osobe. U njih imam bezgranično poverenje.

Jedan ste od retkih košarkaških radnika koji je javno progovorio o raznim menadžerskim mahinacijama. U čemu je suštinski problem?

– Menadžeri često obećavaju kamione i avione. U vezi s tim, uspeli su svojevremeno da izmanipulišu Mladena Šekularca, nekada najboljeg kadeta u Evropi, zatim Nemanju Aleksandrova, a da ne govorim o Nemanji Bezbradici, čiji je otac bukvalno prodao kamion, a majka napustila posao u Srbiji kako bi njihov sin izgradio karijeru u inostranstvu. Naravno, menadžeri nisu ispunili svoja obećanja tako da smo tog momka jedva vratili u FMP. Ono što me najviše boli, jeste činjenica da se za vreme priprema reprezentacije određeni igrači iz Železnika lobiraju da pređu u neke druge timove. Muta Nikolić (nekadašnji trener Partizana, Crvene zvezde, Hemofarma i mlade reprezentacije Srbije) priznao mi je da je on lično uticao na Milana Mačvana da dođe u Hemofarm. Slična je situacija i sa Branislavom Đekićem ili Nemanjom Krstićem iz Knjaževca. To su opasne igre koje zahtevaju najoštrije sankcije. Zato ovoga puta javno pozivam Savez i selektora Dušana Ivkovića da nam pomognu u ovakvoj situaciji. FMP neće više ulagati u igrače koji sa nama ne žele da potpišu profesionalan ugovor, zbog toga što je taj paraf jedina garancija da tokom nastupa za reprezentaciju neki košarkaš neće doneti odluku da ode iz Železnika. Veoma je interesantan najnoviji slučaj prelaska (povratka) mladog Rebića u FMP. Naime, radi se o dečaku od 14 godina koji je u sistemu FMP-a (KK Cerak) od svoje desete godine. Prošle godine njegovi roditelji su odlučili da on pređe u Partizan i mi smo ga bez problema pustili da ode u crno-bele redove. Međutim, isto tako su ove godine odlučili da se vrate u FMP, što sada postaje problem ili bolje rečeno alibi za novu konstrukciju odlaska na primer Đekića iz Železnika. Veoma lukavo smišljena strategija, s tim što se mora računati sa obeštećenjem prema FMP. Mi se nikada nismo kitili tuđim radom i manipulisali javnošću.

Prošlog leta je bila aktuelna tema o fuzionisanju FMP i Crvene zvezde. Da li je ta priča završena ili još ima prostora za razgovor?

– Što se tiče saradnje sa Crvenom zvezdom, sve što je ispričano ili napisano uglavnom je tačno. FMP jednostavno nije i neće dozvoliti da mu bilo ko uzima igrače samo zbog toga što taj klub ima ime i prezime.

Naravno, ja poštujem tradiciju i navijače jednog tima ali je ta činjenica relativna stvar, jer ekipa iz Železnika funkcioniše po ekonomskim principima. Lično mislim da je šteta što FMP i Zvezda nisu napravili saradnju. Garantujem da bismo sa domaćim košarkašima i takvim trenerom kao što je Svetislav Pešić uzeli sve trofeje. Osnovni kamen spoticanja zbog kojeg nije došlo do dogovora bio je novac. Hteli smo da uložimo čitavu infrastrukturu, dok crveno-beli osim imena ništa drugo nisu mogli da ponude. Takođe, želeli smo jasnu situaciju kada je u pitanju rukovođenje klubom. Ponudili smo timu sa Malog Kalemegdana saradnju na četiri godine, ali su oni pristajali samo na opciju od dve, po sistemu jedna plus jedna sezona. FMP nije zatvorio vrata Zvezdi, a mislim da ni oni nisu odustali od ideje da se u narednom periodu napravi saradnja. Ukoliko nam se interesi budu poklopili lako ćemo se dogovoriti. Ženski košarkaški klub Crvena zvezda takođe ponudio nam je saradnju. Ideja nije loša ali se dugovi crveno-belih iz prethodnog perioda moraju staviti po strani. Mene ne zanima čija su to dugovanja.

Kao neizbežna tema, nameće se pitanje o budućem nastupu reprezentacije Srbije na EP koje će se početkom septembra održati u Poljskoj. Koliki je kapacitet izabranika Dušana Ivkovića na ovom kontinentalnom takmičenju?

– Selektor Dušan Ivković je veoma iskusan trener. Njegove godine garantuju da on nije avanturista. Mislim da je dobro procenio turnir u Poljskoj, jer niko neće biti nepobediv. Takođe, potpuno podržavam njegov koncept podmlađivanja reprezentacije i pravljenje selekcije na duže staze sa krajnjim ciljem Olimpijske igre u Londonu 2012. godine. Šta god da bude uradio u Poljskoj za mene će biti dobar rezultat. Naredno prvenstvo Starog kontinenta biće promocija imidža srpske košarke, koja postoji od momenta kada smo postali suverena država. Što se tiče FMP, mi ćemo maksimalno podržati Ivkovića, samo imamo molbu da nas zaštiti od nadobudnih menadžera i vrlo lukavih ljudi iz drugih klubova koji rado druguju sa nama, ali kad god su u situaciji, zabiju nam nož u leđa – zaključio je Nebojša Čović.

Prijateljski rastanak sa Borcem

Posle šest uspešnih sezona zajedničkog rada FMP i Borac iz Čaka odlučili su da na kraju ove takmičarske godine prekinu saradnju.

– Mi smo u pomenutom periodu u Borac uložili oko 2,5 miliona evra. Želeli smo da jednom klubu lepe tradicije pomognemo koliko možemo. Mislim da je na kraju prošle sezone došlo da međusobnog prezasićenja. Rastali smo se prijateljski, tako da od naredne takmičarske godine nećemo sarađivati – istakao je predsednik FMP.

Knjaževac je naš novi košarkaški centar

Odluka da FMP pomogne košarkaškom klubu Knjaževac, predstavlja dobar potez, jer bi ovaj grad na reci Timok uskoro mogao da postane jugoistočni centar košarke.

– Vremena koja dolaze ne dozvoljavaju vam da osetno pomognete nekim drugim klubovima. Ipak, mi smo se odlučili na saradnju sa Knjaževcem. Potencijal igrača iz tog kluba je zaista dobar. Želja nam je da to mesto uskoro postane centar košarke u tom delu Srbije – naznačio je Čović.