(Ne)realna obećanja o maloj maturi

Zbunjivanje javnosti o tome kako će ubuduće izgledati završni ispit traje danima, a većina informacija plasiranih u medijima još uvek je u domenu daleke budućnosti.

Ono što je potvrđeno našem listu u Ministarstvu prosvete i u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a što se odnosi na predstojeću malu maturu, je da izmena u samom konceptu neće biti. Sadašnji osmaci će polagati testove iz maternjeg jezika, matematike i kombinovani test sa pitanjima iz biologije, istorije, geografije, fizike i hemije, a zadatke će rešavati kao i dosad – u formi papir – olovka.

A ono što pojedini mediji najavljuju kao „spektakularne novine“ resorni ministar Mladen Šarčević priča već nekoliko godina. Sredinom 2017. on je konstatovao da je sadašnji koncept male mature „prevaziđen“ i da bi ga trebalo menjati, te da bi to trebalo da bude „nezavisna eksterna ocena“.

Te godine najavio je i da će naredni završni ispit biti sniman kamerama iz ptičje perspektive, ali od toga nije bilo ništa.

U sklopu rigoroznije kontrole ministar je u oktobru 2018. za Danas kazao da će na „predstojećem završnom ispitu najverovatnije biti promenjen način dežurstva, tako što će nastavnici dežurati u svojim školama, pa će se imenom i prezimenom znati ko je odgovoran za eventualne propuste“.

Ni to se nije obistinilo.

O promenama samog koncepta mature, odnosno kombinovanog testa, pričalo se više puta.

Stručnjaci Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u svojim izveštajima o realizaciji završnog ispita konstantno ukazuju na ograničenja kombinovanog testa i predlažu da on treba da sadrži veći broj zadataka po predmetu, čime bi se obezbedio ravnopravniji položaj učenika koji se ističu u prirodnim i društvenim naukama.

Iako svesne nedostataka kombinovanog testa, prosvetne vlasti (ne samo aktuelna) se do sada nisu usuđivale da povećaju broj zadataka, iz straha da bi to izazvalo negativne reakcije roditelja.

Bilo je i više razmišljanja šta bi đaci mogli da polažu na trećem testu, a jedno od rešenja o kome se svojevremeno spekulisalo je da se kao alternativa kombinovanom uvede test iz prvog stranog jezika, a da se đaci sami opredeljuju šta će polagati.

Prema našim saznanjima, odluka ministra o ovim promenama se očekivala za sadašnju generaciju malih maturanata, ali je posle prošlogodišnjeg „provaljivanja“ testa iz matematike bilo jasno da se u tom domenu ništa neće menjati.

Priča je prethodnih dana ponovo aktuelizovana, s tim što su se u medijima pojavile oprečne informacije.

Najpre je preneta ministrova izjava da bi umesto kombinovanog testa u ponudi bila dva, tri različita, koje bi deca birala prema svojim sklonostima i interesovanjima, a potom i da će kombinovani test najverovatnije zameniti PISA zadaci.

Ovo rešenje trenutno nije izvodljivo, između ostalog, i zbog toga što su zadaci na završnom ispitu zasnovani na standardima za kraj obaveznog obrazovanja, a oni su mnogo više orijentisani na sadržaj nastavnih predmeta nego što su to nivoi postignuća u PISA istraživanju.

Sličnu ideju imao je i nekadašnji ministar prosvete Tomislav Jovanović, ali se od toga nije odmaklo. Stručnjaci su objašnjavali da je za takvu promenu potrebno dosta novca i vremena, kao i ozbiljne obuke, jer se PISA zadatak ne pravi tako što se rečenica iz udžbenika pretvori u pitanje.

I o digitalizovanom polaganju male mature govorilo se više puta, a posebno kada je lane „procureo“ test iz matematike. Obećanje da će ove godine testovi biti digitalizovani dala je i premijerka Ana Brnabić.

„Digitalizacija i tehnološki napredak doprineće da sledeće godine sve bude drugačije i da se takve stvari više ne događaju“, rekla je Brnabić u junu 2019.

I od toga nema ništa.

Naše listu juče je potvrđeno u Ministarstvu prosvete da će učenici osmog razreda maturu u junu polagati pomoću papira i olovke.

Pojedini mediji preneli su izjavu ministra da će đaci digitalno raditi probnu malu maturu krajem marta, ali samo u onim školama koje za to imaju uslove.

Oprečnih informacija je bilo i o preporuci zaštitnika građana da se štampanje testova za završni ispit izmesti iz komercijalizovanih štamparija i da se u tu svrhu tehnički osposobi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kako bi kompletan postupak pripreme i sprovođenja završnog ispita bio pod kontrolom Ministarstva prosvete.

Šarčević je u septembru i intervjuu Danasu kazao da ovu preporuku zaštitnika nije moguće ispuniti, a kao mesto gde bi se štampali testovi video je Zavod za izradu novčanica i kovanog novca. Sada, međutim, kaže da će u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja biti oformljena štamparija u kojoj će se štampati testovi za predstojeću malu maturu.

Ipak pitanje je zašto se u to ulaže novac, ako nadležni (ponovo) obećavaju da će se mala matura 2021. godine polagati elektronski.

Isto obećanje daju i o velikoj maturi, koja je takođe najavljivana na velika vrata od školske 2020/21, ali je odložena za godinu dana.

Elektronsko pregledanje

Ni mnogo puta najavljivano eksterno ocenjivanje testova do danas nije zaživelo, ali se sada pominje kao realnost na predstojećoj maloj maturi u junu. I ne samo to, već nadležni obećavaju i elektronsko pregledanje pomoću specijalnog softvera koji se trenutno radi. U Ministarstvu su nam juče rekli da će se to koristiti na ovogodišnjem završnom ispitu.