Neretko bio „trn u oku“ i prosvetnoj vlasti i sindikatima: Ko je Aleksandar Markov?

Nju, međutim, nije dao niko od onih čije se ostavke traže, već predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov koji u pregovorima sa državom i ne učestvuje.

Odluku da se posle sedam godina povuče sa čela FBG nije doneo preko noći.

Iako nije bio deo pregovaračkog tima kaže da oseća odgovornost jer su njegove kolege nezadovoljne postignutim, ali je, s druge strane svestan, da bi ulazak u radikalizaciju štrajka bio nerealan, imajući u vidu stvarnu spremnost prosvetnih radnika da u tome učestvuju. O tome najbolje svedoče rezultati ankete koje je za sada jedino FBG objavio, a koji pokazuju da je tek nešto više od 50 odsto gimnazijskih profesora (od onih koji su se uopšte izjasnili) za potpunu obustavu rada u drugom polugodištu.

„Iako nisam pregovarao, među kolegama sam zagovarao štrajk, za koji mislim da je doživeo fijasko. Minimum odgovornosti za one koji su bili za štrajk je ostavka ili makar da je ponude. Neka moja ostavka bude poziv i onima koji su, kako smatram, glavni razlog za nezadovoljstvo kolega“, obrazložio je Markov svoj potez.

Da dobro poznaje i svoje kolege prosvetare, kao i sindikalne lidere, sa kojima često nije bio na istoj strani, pokazao je uoči pregovora sa Vladom u jesen 2023, koji su prethodili potpisivanju Protokola čije se ispunjenje sada traži.

„Ako se ispune najave da će 17. decembra biti izbori, jasno je da ova Vlada neće biti u prilici da ispuni obećanje i da će sve što se sad eventualno dogovori biti predmet razgovora sa predstavnicima neke nove Vlade. Dakle, da sam kojim slučajem premijer, obećao bih sve što sindikati zahtevaju. Da sam na mestu lidera nekog od reprezentativnih sindikata, ne bih poverovao ni u jedno obećanje, zapravo, zapitao bih se o čemu može da se pregovora sa odlazećim predstavnicima izvršne vlasti. Ali onda se opravdano postavlja pitanje čemu štrajk kad nema ko da ispuni zahteve. Dakle, Srbija je toliko komplikovana država da čak ni jedan štrajk prosvetnih radnika ne može da počne bez komplikacija“, pričao je Markov.

Iako mali, u javnosti FBG slovi za uticajan sindikat čemu je Markov nesumnjivo doprineo.

Kao čest i rado viđen gost u brojnim medijima neretko je bio „trn u oku“ i prosvetnoj vlasti, ali i „velikim“ sindikatima, koji su umeli da prebace novinarima zašto ga tako često zovu „kad predstavlja 500, 600 prosvetnih radnika“.

Za one koji se pitaju zbog čega Markov nije učesnik pregovora sa državnom odgovor nije samo u snazi Foruma, već u prilično komplikovanim odnosima unutar reprezentativnog Sindikata radnika u prosveti Srbije, čiji je FBG član. Donekle skrajnut, iako se formalno pita za svaku odluku.

Aleksandar Markov je rođen 24. marta 1982. u Novom Sadu. Diplomirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.U prosveti je nešto duže od 16 godina. Predavao je u više osnovnih i srednjih državnih škola, kao i u jednoj privatnoj, a od 2009. je zaposlen u Osmoj gimnaziji.

„Možda će zvučati neskromno, ali mislim da me učenici vole. Možda malo više tražim, ali se trudim i da im ponudim. Nikada nisam imao problem sa učenicima, a i danas sam u kontaktu sa velikim brojem bivših đaka. Njihovi uspesi su sve vreme moja inspiracija, a veliki broj učenika se do danas ostvario u svakom smislu“, odgovara Markov na pitanje da li je strog profesor i šta o njemu misle njegovi đaci.

Tokom profesorske karijere bavio se čak i režijom. Sa svojim đacima režirao je Molijerovog „Tartifa“, koji je osvojio nekoliko nagrada na takmičenjima.

Oženjen je, otac Lune i Mateje.

Slobodno vreme isključivo posvećuje porodici jer mu ona donosi mir i stabilnost.

„Uživam u svim aktivnostima u kojima učestvuju. Kada je ćerka počela da ide na klizanje, naučio sam da klizam pored nje, kada je učila da skija, učio sam i ja sa njom, a kada je krenula u muzičku školu, sa njom sam učio da sviram klavir. S obzirom na to da je velika razlika u godinama među decom, sad ponovo uživam u svim onim glupiranjima koje mogu da zabave dvogodišnjake“, rekao nam je Markov.