Privođenje lekara i farmaceuta zbog toga što su pacijentima bez znanja propisivali lekove za hormon rasta, i time oštetili budžet RFZO za skoro 78 miliona dinara, samo je poslednja u nizu afera koje se vezuju za zdravstvene radnike u Srbiji. O mnogim lekarskim greškama, nažalost, javnost tek sazna kad dospeju u medije. Međutim, čak i tada sudski epilog malo njih doživi, te nastavljaju da rade bez ikakve odgovornosti.
Umesto da se brinu o zdravlju i lečenju pacijenata, pojedini lekari i zdravstveni radnici pribegavali su i kriminalnim radnjama, nakon kojih su hapšeni. Beli mantili „padali“ su zbog mita i korupcije, zloupotrebe službenog položaja, nezakonitog propisivanja recepata, nesavesnog lečenja, lažiranja kovid sertifikata, nasilja, smrti pacijenata…
Uhapšeni lekari i farmaceuti, kojima je u međuvremenu određen i pritvor od 30 dana, prema navodima Tužilaštva za organizovani kriminal, pripadali su kriminalnim grupama koje su delovale u periodu od 22. novembra 2018. godine do 22. jula 2021, od kojih su jednu grupu činili lekari iz Doma zdravlja Donja Gušterica na Kosovu, a drugu farmaceuti iz Beograda, Kragujevca i Sremske Mitrovice.
Prema objavljenim informacijama, hormon rasta neki zloupotrebljavaju u bodibildingu kao steroid, da bi bilderi dobili mišićnu masu, a cena ovih proizvoda na crnom tržištu je visoka.
Dr Tatjana Radosavljević, specijalista pulmologije i nekadašnja direktorka Lekarske komore Srbije ocenjuje za Danas da je ovaj slučaj u vezi sa receptima teška povreda lekarskog kodeksa, ističući da je zabranjeno da lekar propiše lek na tuđe ime, pa da ga on sam podigne.
– Recept je dokument koji lekar daje pacijentu na ruke, odnosno šalje elektronski u apoteku na njegovo ime i samo pacijent može taj lek da podigne. Antibiotik, recimo, neće dobro odgovarati svakom pacijentu. Znači mora tačno da postoji određeni pacijent, određeni recept za određeni lek – dodaje ona.
Komentarišući hapšenja lekara dr Radosavljević navodi da postoje tri vrste krivičnih dela zbog kojih se lekari terete, a to su mito i korupcija, lekarska greška ili nesavesno lečenje, kao i dela koja vrše ljudi koji su igrom slučaja lekari.
– Najčešće se lekari terete zbog korupcije i bivaju osuđeni zbog toga. Ti procesi se završavaju zato što se tu odredi ili određena kazna zatvora, uzme se licenca na neko vreme i tome slično, ali procesi za dokazivanje lekarske greške jako dugo traju i vrlo retko uspevaju da se dokažu lekarske greške. Razlog je taj što mi nemamo protokole lečenja kao što postoje, recimo, u Americi, gde ako vi prekršite protokol mnogo je lakše osuditi za lekarsku grešku. Međutim, u Srbiji ne postoje protokoli lečenja, postoje preporuke, i sada su sudovi časti ti koji treba da pomognu sudijama i tužiocima da dokažu da je neko od lekara pogrešio odnosno da je činjenje ili nečinjenje lekara dovelo do štetnog ishoda ili smrti pacijenta. Ti procesi se praktično ne rešavaju i godinama se odlažu, a prijava za lekarsku grešku ima jako puno – navodi dr Radosavljević i dodaje da, za vreme njenog mandata u Lekarskoj komori Srbije, od 2007. do 2014. nije bilo nijedne pravosnažne presude za lekarsku grešku.
Pojašnjava da dela nesavesnog lečenja i propisivanja recepata mogu da izvrše samo medicinski radnici, odnosno lekari, dok dela poput mita i korupcije osim lekara mogu da izvrše i drugi javni službenici.
Prijavu zbog lekarske greške, kako objašnjava, može da podnese tužilaštvo u slučaju krivične odgovornosti ili građani, odnosno pacijent ili rodbina pacijenta kada traže odštetu od zdravstvene ustanove gde je pacijent lečen. Po etičkom kodeksu, lekar ne može da prijavi kolegu zbog lekarske greške.
– Bilo je pokušaja, ali se na sudovima časti nije razmatralo zato što tu uvek mogu biti i razni drugi motivi, a ne samo lekarske greške – dodaje naša sagovornica.
Prema njenim rečima, treća grupa krivičnih dela su dela koju čine lekari u svojstvu običnih ljudi, a koja ih čine nedostojnim za obavljanje lekarske profesije.
– Ne može lekar koji je krao da kad izađe iz zatvora nastavi da bude lekar, kao što ne može, po meni, ni neki lekar koji je tukao ženu posle toga da obavlja svoju profesiju. Ili neko ko je izvršio ubistvo…. Reč o tome donosi prvo sud, a treba da služe i sudovi časti Lekarske komore, što baš ne rade – naglašava dr Tatjana Radosavljević i dodaje da u poslednjih godinu dana dolazimo do toga da se i vozači Hitne pomoći zloupotrebljavaju zbog kriminalnih radnji za šverc droge, lekova i slično.
Slučajevi o kojima su mediji pisali i „Ribnikar“
Muškarac koji je u nedelju uveče na Autokomandi pretio da će izvršiti samoubistvo je doktor anesteziolog sa Vojno medicinske akademije Ž. K. (55), protiv koga će, kako prenosi Blic, Prvo osnovno javno tužilaštvo pokrenuti istragu i podneti krivičnu prijavu zbog nošenja oružja bez dozvole. On je posle intervencije pregovaračkog tima, kome su prisustvovala i njegova braća, odustao od namere da izvrši samoubistvu i kako mediji prenose prevežen je u zdravstvenu ustanovu.
Slučaj koji od 3. maja ove godine i dalje drma javnost je masovno ubistvo koje je počinjeno u osnovnoj školi na Vračaru „Vladislav Ribnikar“, zbog čega je i podignuta optužnica protiv oca dečaka, koji je počinio krivično delo, radiologa sa VMA Vladimira Kecmanovića. Kako je istakao glavni tužilac VJT-a Nenad Stefanović, on se tereti za teško delo protiv opšte bezbednosti jer se sumnjiči da je obučavao trinestogodišnjeg sina da koristi vazdušno vatreno oružje, ali i da nije na bezbedan način obezbedio oružje.
Još jedan lekar sa VMA uhapšen je početkom februara ove godine. Kako je preneo RTS, policija je uhapsila lekara N. O. (48) zbog sumnje da je pretukao suprugu drškom pištolja.
Ministarstvo unutrašnjih poslova izašlo je tada sa saopštenjem da se sumnja da je pomenuti lekar u januaru više puta tukao suprugu, udarao ju je po glavi i telu, šutirao i davio kablom, nanevši joj teške telesne povrede. Zato su i apelovali na građane da svaki vid nasilja u porodici prijave policiji besplatnim pozivom na brojeve telefona: 0800/100-600 ili na 192, koji su sve vreme dostupni.
Krajem decembra prošle godine (29.) pojavljuje se vest u medijima da je policija uhapsila doktora iz Doma zdravlja u Petrovcu na Mlavi G. S (58), kao i pacijenta T.S.(42). Naime, doktor je zloupotrebio svoj službeni položaj i izdao potvrdu o rezultatu testiranja na korona virus pacijentu, iako ga nije ni testirao, ni zaveo u protokol bolesnika doma zdravlja u kojem je radio. Na taj način, doktor, kako se navodilo u saopštenju, omogućio T. S. da dobije zeleni kovid sertifikat koji je bio neophodan za putovanje u inostranstvo.
Jedan slučaj od prošle godine potpuno je zaprepastio javnost, kada je pacijent M. Đ. (58) koji je otišao na privatnu kliniku „Balans medika“ na nameštanje „atlasa“, hitno prevežen kolima Hitne pomoći na Institut za ortopedsek bolesti „Banjica“. Na Institutu mu je konstatovana fraktura 1. vratnog pršljena usled čega je ostao nepokretan i odmah je uveden u veštačku komu. Preminuo je tri meseca kasnije. Nakon inspekcije Ministarstva zdravlja Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je krivičnu prijavu sredinom novembra 2022. protiv odgovornog doktora Slaviše Đurđevića, koji je pacijentu nameštao pršljan, kao i NN iz Gradskog zavoda za urgentnu medicinu i NN lica Instituta za ortopediju „Banjica“.
„Iz sudsko-medicinskog veštačenja povreda M. Đ. proizlazi da je povreda vrata bila uslovljena teškim oboljenjem vratne kičme, i koja najverovatnije ne bi mogla da nastane kod zdrave osobe, a sa kojim stanjem i težinom bolesti se doktor Slaviša Đ. nije u dovoljnoj meri upoznao pre vršenja tretmana, što je bila njegova dužnost. Stoga, radnje koje je primenio tokom tretmana predstavljaju neadekvatan i nebezbedan lekarski postupak, zbog čega VJT u Beogradu smatra da se kod Slaviše Đ. stiču elementi pomenutog krivičnog dela“, navedeno je u saopštenju tužilaštva, a prenosi K1.
Zabeležen je i slučaj vranjskog lekar opšte medicine koji je za dve i po godine, u periodu od januara 2018. do maja 2020., za 146 osiguranika protivzakonito propisao čak 7.028 recepata bez izveštaja lekara specijaliste i bez prisustva osiguranika, a u količini većoj od dozvoljene na mesečnom nivou, kako je 20. decembra 2021. saopštio je MUP. Ovaj doktor time je napravi štetu RFZO od 4,6 miliona dinara, zbog čega je i uhapšen.
Jedna vest iz marta 2019. godine pod nazivom „lažnom dokumentacijom osuđeniku odlagali zatvor“, govori i o tome dokle su spremni da idu ako se udruže lekar KBC Zvezdara, policajac i advokat.
Lekari niškog PIO fonda uhapšeni su u aprilu 2019. godine zbog mita, jer su uzimali po 200 i 500 evra da bi osiguranicima dali pozitivan nalaz za ostvarivanje prava na pomoć i negu drugog lica. Istog meseca, jedan internista i gastroenterolog Opšte bolnice u Prijepolju (M. Đ) lišen je slobode zbog sumnje da je primio mito, izvestio je o tome lokalni Forum.info.rs
U julu iste godine zbog mita se hapsilo i u KBC Dragiša Mišović, gde je lišeno slobode odgovorno lice jednog od odeljenja Klinike za hirurgiju. Kako je MUP u saopštenju tada naveo, D. B. (60) uhapšen je zbog sumnje da je primio 200 evra mita da bi obavio operaciju žučne kese, prenela je agencija Anadolija.
Te godine su očigledno na meti bili lekari koji su primali mito. Iz Opšte bolnice u Priboju lekar A. M. zahtevao i primio novac od četiri osobe kako bi sačinio lekarske izveštaje u koje je unosio neistinite podatke, na osnovu kojih su te osobe ostvarile pravo na invalidsku penziju ili druga prava iz socijalnog osiguranja. Takođe mu se stavljalo na teret da je dobijao novac kako bi posredovao kod drugih zdravstvenih radnika i omogućio da još jedan osoba ostvari pravo na korišćenje lečenja u Rehabilitacionom centru Pribojska banja. Na ovaj način pribavio je sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu više od 3.000 evra.
Kakva je statistika
U poslednjih deset godina u Srbiji je podneto 235 krivičnih prijava protiv lekara zbog nesavesnog lečenja, navode za Danas iz Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije, ističući da to nisu najnoviji podaci, ali da su to jedini podaci iz literature do kojih je došlo udruženje, jer javno dostupne statistike nema. Dodaju da je od 2013. godine je, zbog nesavesnog lečenja, osuđen 21 zdravstveni radnik, među njima sedam na zatvorske kazne, a ostali uslovno i novčano. Pred sudovima časti Lekarske komore Srbije je u proteklih sedam i po godina izrečeno 54 disciplinskih mera lekarima. Iako je podneto čak 924 prijava sudovima časti protiv lekara, obrađeno je samo 120, jer 385 nije ispunjavalo formalne uslove, a isto toliko je odbačeno kao neosnovano.
Lekar uhapšen na Jarinju
Lekar zaposlen u KBC Kosovska Mitrovica Nikola Todorović, koji je uhapšen u aprilu ove godine na Jarinju osuđen je na 10 meseci zatvora, pisao je Radio KiM. On je, kako je tvrdila Kancelarija za KiM, uhapšen dok je preko ovog prelaza putovao ka Srbici sa dvoje maloletne dece u automobilu. Iz Kosovske policije potom su objasnili da on nije posedovao potrebnu dokumentaciju za ulazak na Kosovo, ali da je priveden nakon što je vređao policijske službenike i jednom od njih naneo telesne povrede.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zdravlje na prvom mestu“. Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za informisanje i telekomunikacije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.