Nešković: Reč devojčica nije uvreda

Prema njenim rečima, ono što je potrebno devojčicama je da napokon dobiju ravnopravan položaj koji im pripada.

Kako je precizirala direktorka Centra za prava deteta Jasmina Miković, dosadašnja praksa pokazuje da su žrtve trgovine ljudima najćešće devojčice između 11 i 17 godina, kao i devojke do 30 godina.

Devojčice se često višestruko iskorišćavaju – ekspolatiše se njihovo telo i rad, a ima i onih koje su iskorišćene u pornografske svrhe ili su prinuđene na brak, kaže Miković.

Ono što predstavlja poseban problem je što se dečji brakovi u našoj zemlji posmatraju kao romska tradicija, a ne kao rodno zasnovano nasilje, kaže ona i objašnjava da su se, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2019. godine, dečji brakovi pokazali kao oblast u kojoj je primećena stagnacija.

Drugi značaj problem, prema njenom mišljenju, predstavlja položaj devojčica u neformalnim vidovima obrazovanja poput školica, organizacija i sličnih ustanova.

„Informacije o ozbiljnim i teškim zloupotrebama i seksualnom nasilju nad devojčicama, koje su se u javnosti pojavile tokom ove godine, otkrile su veliki propust na nivou cele države u organizaciji rada sa decom i mladima“, istakla je Miković.

Tokom ove godine, različiti zvaničnici i stručnjaci govorili su o položaju devojčica i problemima sa kojima se one susreću, pa je tako predsednica Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović povodom obeležavanja Dana žena 8. marta u pisanoj izjavi upozorila da upravo dečji brakovi, naročito prisutni u romskoj zajednici, predstavljaju ozbiljnu povredu ženskih i dečjih prava.

„Na nama kao društvu je da stereotipe rušimo, a prakse koja su štetne da menjamo“, rekla je Mihajlović tom prilikom i objasnila da dečji brakovi ostavljaju katastrofalne posledice na mentalno i fizičko zdravlje devojčica, ali i na društvo u celini.

Prema njenim rečima, 56 odsto devojčica romske nacionalnosti se uda pre 18. godine, a svaka šesta pre navršene 15. godine, „što ostavlja ozbiljne posledice na njihov život, jer prekidaju školovanje i rano rađaju, što njih i njihove bebe izlaže brojnim zdravstvenim rizicima i stopi smrtnosti koja je dvostruko veća nego u opštoj populaciji, a neretko su izložene i nasilju u porodici i siromaštvu“.

O rodnoj ravnopravnosti govorila je i premijerka Srbije Ana Brnabić na nedavnom sajmu „Women in tech“, rekavši da je potrebno da se sistemski radi na tome da se devojčice zaintrigiraju za informaciono-komunikacione tehnologije kako bi se povećao procenat žena u toj industriji.

Međunarodni dan devojčica je praznik koji su Ujedinjene nacije ustanovile 11. otobra 2012. godine, čije obeležavanje podržava više mogućnosti za devojčice i povećava svest o rodnoj nejednakosti sa kojom se suočavaju devojke širom sveta na osnovu njihovog pola.