Nesnosan smrad iz Čukaričkog rukavca guši Beograđane

Tako je juče naša ekipa zatekla Savski rukavac, a prolaznike, pecaroše i rekreativce gotovo da nismo sretali, jer je neprijatan miris teško izdržljiv. Višedecenijski problem Savskog rukavca, od smeća koje se u njega uliva iz reke Topčiderke ali i nerešen problem kanalizacije koja se izliva u reku, često pri visokim temperaturama prave ovakve probleme. Ovog puta, međutim, ljudi koji rade i žive u blizini zabrinuti su jer sumnjaju da se neke opasnije hemikalije ili biološki otpad ispuštaju u reku i rukavac, jer do sada nisu nailazili na slično zagađenje vode i agresivan miris koji se iz nje širi.

– Ovde sam od 1989. godine i ne pamtim da se ikada javljao ovakav smrad, i ovoliko intenzivno. Ono što se dogodilo u novembru prošle godine i ovo sada je nešto novo. Nije mehanička prljavština, voda je tamna kao kafa, a smrad štipa za oči neizdrživo. Mislim da je neka hemija u pitanju, koja dolazi Topčiderkom. Uzvodno je Šećerana, ali je ona radila poslednjih 30 godina, pa se ništa slično nije dešavalo. Prošle nedelje je bilo neizdrživo i polovina dece je prestala da trenira veslanje zbog toga, priča za Danas Rastko Petrović, trener u Veslačkom klubu Partizan.

On dodaje da su tokom čitave prošle nedelje jata riba bila na samoj površini vode, što se u ovo doba godine retko dešava.

– Čitava jata riba koje vape za kiseonikom jer ga, na dnu gde im je stanište, više nema. Pecaroši više i ne dolaze, komentariše Petrović i dodaje da se situacija za nijansu popravi kada vetar razduva smrad, a nešto vode uđe u rukavac, ali da onda velike probleme imaju stanovnici Čukaričke padine, dela Banovog Brda i Senjaka, jer vetar taj miris odnese pod njihove prozore.

Nakon ogromnog broja pritužbi u jesen prošle godine, nadležne gradske institucije su odlučile da zajedno sa Srbijavodama, pokrenu čišćenje rukavca, koje je i počelo u decembru, a završeno sredinom januara.

– Srbijavode su čistile područje od početka rukavca do Topčiderke i u suštini produbljivali korito. To je rađeno da dobijemo dubinu koja je potrebna zbog barži. Topčiderka izbacuje gomilu smeća, zemlje i mulja i onda se svakih par godina ovde stvori sprud, a rukavac bude neprohodan. Međutim, sav talog oni ne mogu da pokupe, za to bi moralo vrlo detaljno da se prođe cela obala, što je nemoguće. Nama će svakako značiti, ali deo kod kluba Crvene zvezde nije čišćen, i tamo je kao u septičkoj jami, priča Petrović.

Generalni sekretar Veslačkog saveza Beograda, Vladan Milosavljević, kaže da činjenica da se ovako nešto ponavlja tek tri, četiri meseca posle čišćenja plaši, i da nema garancija da se neće ponovo dogoditi.

– A nama je cilj da se to više ne dešava. Čišćenje je dobro urađeno, mislim da su objavili da su očistili 40 hiljada tona mulja, uspeli su da vrate cirkulaciju vode u rukavac, ali ako neko stalno dotura i sipa nešto, tu pomoći i čišćenja nema, kaže Milosavljević i potvrđuje da se ovakva vrsta zagađenja do sada nije dešavala, osim prvi put, prošle godine.

On je, kaže ubeđen da „neko mora da zna o čemu se tu radi“, ali da to ne stiže i do onih koji se sa problemom bore.

– Ono što mi možemo da vidimo je da se takva voda pojavljuje najpre u gornjem delu rukavca, prema prevlaci, ka ulazu na Adu. Ovo smrdi na neku organsku stvar i ne mislim da je vezano za dotok Topčiderke jer ovo dolazi naglo, kao i u novembru prošle godine. Ne mogu da zamislim da stotine domaćinstava koja izlivaju fekalije u Topčiderku to urade u istom trenutku. Ovo je izlivanje iz nekakvih postrojenja i nekih velikih rezervoara, gde se ko zna šta drži, pre je vezano za industriju, uveren je Milosavljević.

Kako navodi, zagađenje vode i nesnosan smrad prave veliki problem mladim sportistima koji tu treniraju.

– Nama Čukarički rukavac služi u najvećoj meri za obuku početnika u veslanju, tu su mlađe kategorije čime se suštinski i bavi Veslački savez Beograda. Mi sada ponovo nećemo moći da izlazimo na vodu dok se to ne smiri. Jedan deo srpske reprezentacije isto ima treninge tu. Ta deca gledaju nas starije šta mi preduzimamo. A šta pa možemo da preduzmemo osim da podnesemo neki zahtev da se ispita šta je to, navodi Milosavljević.

Milosavljević je, ovih dana, privatno podneo prijavu Beokom Servisu i Vodnoj inspekciji, i nada se odgovoru.

– Rečeno nam je da oni sada generalno imaju mali broj inspektora, a imaju i zakonski rok da izađu na teren. Nadam se da će odgovorili i poslati nekoga da uradi analizu vode, priča Milosavljević i ponavlja da nadležni moraju da nađu izvor i spreče da se ovakve stvari ponovo dešavaju.

Prijava bez odgovora

Vladimir Milosavljević ističe da su u novembru čelni ljudi Veslačkog saveza podneli prijavu nadležnim institucijama, ali nikada nisu dobili odgovor.