Gorica Nešović u intervjuu za Danas 2011. godine: „Toleranciju koristimo samo u teoriji ali ne i u praksi“

– Srbija je mnogo lepa izdaleka, ali kad se približiš, onda vidiš i nemar vlasti, ruine od kuća i zgrada o kojima niko ne brine, zagađene reke i šume, deponije. Uvek sam se pitala gde ljudi koji žive na selu bacaju đubre? Ima jedan divan čovek, bivši učitelj Dragan, koji kod Ljiga ima rasadnik Dobro polje. Tu i živi, u toj lepoti od biljaka i drveća, tu radi, tu uživa 24 sata. Divim se ljudima koji rade u rasadnicima, vrtlarima, baštovanima i svima koji koriste darove prirode, koji nam je prikazuju u najlepšem svetlu. Imaću i ja svoju baštu jednog dana – rekla je Gorica Nešović u intervjuu za Danas 2011. godine.

Na pitanje šta za nju znači rad i posao kojim se bavi, odgovorila je da „rad znači zdravlje“.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Danas (@danas.rs)

„Moj deda je stalno nešto radio, pravio, prekrajao, izmišljao sebi razne poslove i nikada nije bio bolestan. Jednom ga je zaboleo zub pa otišao kod zubara i rekao da ga vade. Zubarka ga je ubeđivala da je zub zdrav, ali on nije odustajao. Ispostavilo se da je on zapravo sanjao da ga boli. Kad sam pre nekoliko godina bila tri dana u bolnici, htela sam da poludim od ležanja i nerada. Nije bitno šta, samo da je neka mala aktivnost. Imam sreću da radim ono što volim, da se inspirišem na svakom koraku, da ne doživljavam rad kao moranje već kao potrebu. Moj posao je sastavni deo mog života i srećna sam zbog toga“, ispričala je tada novinarka za naš list.

Govorila je da za sve u životu ima vremena.

„Doduše, rano ustanem pa od 10 sati već mogu da planiram šta ću drugo da radim i kuda ću sve da idem. To je prednost ranog ustajanja jer dan traje duže. Vikendom spavam malo duže, pa se budim u pola šest. Dugo pijem kafu i uživam. Moji prohtevi nisu veliki. Da malo prošetam na svežem vazduhu, da uživam u biljkama svojim i tuđim, divljim i pitomim… Za sve ima vremena u svakom danu. Ako nekad ne stignem sve danas, ne nerviram se, doći će sutra“, rekla je Gorica Nešović na pitanje kako uspeva da radi rano ujutro posao koji zahteva veliku koncentraciju i posvećenost.

Pitali smo je tada i da li ima neki omiljeni stih iz Internacionale.

„To razum grmi u svom gnevu“. Sviđa mi se ovaj splet reči i to da razum grmi. Ne sviđa mi se anarhija, oružje, boj, da svi budemo isti… ali ako postoji razum onda je sve drugačije. Veoma dugo nam fali i razum i razumevanje, toleranciju koristimo samo u teoriji ali ne i u praksi, a i dalje se ponosimo izrekom „niko ne može tako malo da me plati koliko malo mogu da radim“, odgovorila je ona.