„Nešto tu debelo škripi, nije sve samo do politike i ministara“: Konkurs Ministarstva odbrane potvrdio još jednu kadrovsku rupu

Naime, Ministarstvo odbrane danas je objavilo konkurs pozivajući fakultetski obrazovane mladiće i devojke starosti do 27 godina da se prijave za šestomesečno osposobljavanje za rezervne oficire roda avijacije.

Kako se navodi u oglasu, selekcija kandidata realizovaće se u dva dela. Najpre će biti sprovedene psihološke, zdravstvene i bezbednosne provere. Oni koji prođu prvi krug, biće podrgnuti medicinskoj proceni za letača koja se sprovodi u Vazduhoplovnomedicinskom institutu. Oni će takođe imati selektivnu padobransku obuku i selektivnu letačku obuku u jedinicama Vojske Srbije.

Kako se ističe, kandidatima koji uspešno završe vojnostručno osposobljavanje za rezervne oficire roda avijacije biće ponuđena mogućnost prijema u profesionalnu vojnu službu u svojstvu oficira roda avijacije i sticanje zvanja pilota.

Pravo na prijavu imaju kandidati do 27 godina starosti, koji imaju završene osnovne studije bilo kog fakulteta. Od dodatnih uslova potrebno je da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak i da nije osuđivan, da je zdravstveno sposoban za vojnu službu, da nije odslužio vojni rok, kao i da ima prebivalište u Srbiji.

Rok za prijavu na oglas je do 31. marta ove godine, a obuka izabranim kandidatima počinje 1. septembra.

Uz ogradu da raspisivanje konkursa nije rešenje bez presedana, sagovornici Danasa ističu da on otkriva da postoji hroničan problem popune kadra u vojnoj avijaciji.

– Nije potreban bolji dokaz od ovog da vojsci nedostaje pilota, kaže Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije.

Vojni sindikat je godinama unazad jedini javno upozorovao da profesionalni pripadnici vojske masovno napuštaju službu, a da je istovremeno i interesovanje mladih za ovu profesiju u opadanju.

Antić napominje da ovaj problem nije mimoišao ni avijaciju, ilustrujući to podatkom da se samo u junu prošle godine “skinulo” pet pilota, a da je istovremeno iz Vojne akademije izašlo četiri pilota. On ističe da je upitno u kolikoj meri će javni konkursi rešiti problem ljudstva.

– Nesporno je da postoji problem sa popunom avijacije i da je potrebno obučiti nove kadrove. Međutim, veliko je pitanje koliko će kandidata sa ovog konkursa na kraju da postane kvalitetan pilot. Druga stvar je što oni traže ljude starosti do 27 godina, tako da faktički ispada da se prave 35-ogodišnji piloti, ističe Antić.

Sreto Malinović, brigadni general avijacije u penziji, objašnjava da standardni put do profesionalnog pilota podrazumeva Vojnu akademiju.

– Dolazak na vazduhoplovni smer Vojne akademije predstavljao je početni korak u obuci pilota. Kroz školovanje se vrše selekcije, kao i letačke obuke za određene vrste avijacije. Već u drugoj godini studija počinje letačka obuka, paralalelno sa svim ostalim ispitima i obavezama. Na kraju se stiče peta kategorija stručne borbene osposobljenosti pilota na određenu vrstu letelica. Nakon akademije, oni se promovišu u čin potporučnika i dobijaju zvanje profesionalnog pilota, ističe Malinović.

On naglašava da se ne protivi raspisivanju konkursa, ističući da je u pitanju iznuđen potez.

– Odziv na Vojnoj akademiji je toliko umanjen da ne mogu ni da se formiraju klase za obuku. Pre petnaestak godina bilo je između 20 i 30 kandidata koji ispunjavaju početne kriterijume za obuku, a danas ih nema više od četiri ili pet. Dodatno, ljudi odlaze iz avijacije, neki po osnovu penzionisanja, dok ovi mlađi traže neku bolju perspektivu, navodi Malinović.

Prethodnih godina država je značajno povećala ulaganje u vojsku. Najveći deo tog novca, međutim, odlazio je na nabavku opreme. Ove investicije su se osetile i u Ratnom vazduhoplovstvu, a kako je prošle godine najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić planirana je kupovina 12 novih lovačkih aviona francuske kompanije Rafal, kao i još 12 polovnih.

Takođe je od 1. januara ove godine stupilo na snagu i povećanje plata od 25 odsto za pripadnike Vojske Srbije. Ipak, kako navodi Antić, to nije mnogo učinilo da se zaustavi odliv kadrova.

– Neshvatljivo je da mi godinama unazad aktivno govorimo o problemima odliva kadra, a da se niko i dalje ozbiljno ne bavi ovim problemom. Sve vreme se govori o nabavci opreme, a ne govori se o značajnom unapređenju materijalnog i socijalnog statusa pripadnika vojske. Šta vredi nabavka opreme bez ljudi koji treba da je koriste, pita se Antić.

Sreto Malinović, opet, napominje da je problem sa odlivom kadra u vojsci širi od materijalnih pitanja.

– Za dobar deo problema su krivi sami vojnici. Atmosfera koja vlada u vojsci je, prema mom mišljenju, dominantiji uzrok za napuštanje vojske od materijalnih uslova. Nešto tu debelo škripi u odnosima koji vlada među kolegama. Nije sve samo do politike i ministara, treba pogledati malo i unutar svog dvorišta, zaključuje Malinović.