Nestručni nastavnici u školama

Ako se uzme u obzir da jedan nastavnik predaje u proseku u tri odeljenja, a da odeljenje ima prosečno dvadesetak učenika, dolazi se do podatka da u ovom trenutku 27.000 đaka ima nastavnike matematike bez odgovarajućeg obrazovanja, izjavila je danas Jasmina Đelić, načelnica Odeljenja za koordinaciju rada školskih uprava u Ministarstvu prosvete. To ministarstvo je pokrenulo konsultativni proces radi obezbeđivanja stručno zastupljene nastave i nedostajućeg nastavnog kadra, a na jučerašnji prvi sastanak bili su pozvani predstavnici fakulteta koji školuju nastavnike matematike, fizike i informatike i lokalnih samouprava u kojima je ovaj problem najizraženiji. Na skupu se čuo podatak da najmanje nestručnih nastavnika ima u Beogradu, svega 15 matematičara, dok na području Školske uprave Leskovac 55 nastavnika matematike i 30 nastavnika fizike nema obrazovanje koje odgovara pravilniku o vrsti stručne spreme, koji definiše ko sve može da predaje određene predmete. U ŠU Niš nestručno je 15 matematičara i pet fizičara, u ŠU Užice 33 nastavnika matematike i 25 fizike, u Novom Sadu 43 matematičara i 28 informatičara…Đelić je rekla da su informacije dobili od direktora škola i sekretara i da su ukupne cifre sigurno za 10 odsto veće, jer su neki prećutati tačne podatke.

– Od kako je strani jezik uveden kao obavezan predmet od prvog razreda osnovne škole, imamo ozbiljan problem sa obezbeđivanjem stručnog kadra. Upravo to je razlog zašto se strani jezik nikada nije proveravao na završnom ispitu ili nacionalnim testiranjima, jer bi deca koja nemaju stručne nastavnike stranog jezika bila diskriminisana u odnosu na one koji ih imaju – rekla je Đelić, napominjući da je najveći problem u školama na jugu Srbije i da će o ovoj temi biti organizovan poseban sastanak.

Ministar prosvete Mladen Šarčević posebno je apostrofirao nedostatak nastavnika nemačkog jezika, uz pomenute profesore matematike, fizike i informatike. On je rekao da u praksi ima slučajeva da matematiku predaju ljudi koji su završili menadžment na privatnim fakultetima i da je u najavi deficit kadrova koji će predavati informatiku, što ne prati ambicije države da ovaj predmet bude sukcesivno uveden kao obavezan. Šarčević je rekao da od konsultativnih sastanaka sa predstavnicima univerziteta i lokalnih samouprava očekuje da se nađu neka brza rešenja, koja se mogu primeniti već od jeseni, ali i da se dođe do kratkoročnih i dugoročnih mera, koje će omogućiti da se poveća kvalitet obrazovanja. Ministar je rekao da se ne može govoriti o kvalitetu visokog obrazovanja, ako u preduniverzitetskom ima rupa. On je poručio da lokalne samouprave treba da preispitaju politiku dodeljivanja stipednija, napominjući da i ubuduće treba da ih dobijaju najbolji, ali da je potrebno stipendirati one koji se školuju za deficitarne struke. Kao jedno od mogućih rešenja, predloženo je da lokalne samouprave daju stipednije budućim nastavnicima koji nedostaju u njihovim sredinama, uz obavezu da tamo rade pet godina po diplomiranju.

Jasmina Đelić je rekla da Ministarstvo polaže veliku pažnju na spoljašnu proveru kvaliteta rada škola i dodala da je u 95 odsto škola, u kojima je eksterna evaluacija završena, nastava i učenje najlošije ocenjena oblast, a upravo to je matični posao nastavnika.

Priznanje za Univerzitet u Beogradu

Univerzitet u Beogradu dobiće status univerziteta od nacionalnog značaja – najavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević, napominjući da je ta inicijativa potekla od njega.