Netransparentan rad Komisije za akreditaciju 1Beogradski univerzitet Foto: Stanislav Milojković

Proces osiguranja kvaliteta na visokoškolskim ustanovama u Srbiji je netransparenta i nejasan, informacije nisu dostupne studentima, a niko sa sigurnošću ne zna kakav je kvalitet visokog obrazovanja, rečeno je danas na konferenciji “Zakon o visokom obrazovanju i perspektiva za kvalitet”.

Predstavljajući rezultate istraživanja o procesu osiguranja kvaliteta visokog školstva, Sanja Nasevski, koordinatorka projekta iz Beogradske otvorene škole je rekla da je način rada Komisije za akreditaciju netransparentan i da interne procedure tog tela nisu razumljive.

Analiza veb sajtova 132 visokoškolske ustanove pokazala je da 42 odsto nema izveštaje o samovrednovanju, što je, prema rečima Nasevski, početna tačka koja daje informaciju o kvalitetu. Ona je dodala da ustanove nisu obavezne da te izveštaje prikažu na sajtu, ali da su po zakonu dužne da sa njihovom sadržinom upoznaju javnost. Ona je istakla da je samo 15 odsto ustanova na sajtu objavilo izveštaje o spoljašnjoj proveri kvaliteta. Više od polovine studenata sa univerziteta u Beogradu i Nišu, koji su učestvovali u istraživanju, izjavili su da nisu upoznati sa procesom osiguranja kvaliteta, a dve trećine sa ulogom Komisije za akreditaciju. Oni koji su pročitali izveštaje Komisije su ocenili kao birokaratske, tehničke i nerazumljive. Istraživanje je pokazalo niz manjkavosti u akreditaciji – standardi ne sadrže indikatore za merenje kvaliteta, što uzrokuje subjektivnost recenzenata pri odlučivanju, a u procenu svih nivoa studija nisu uključeni strani stručnjaci.

Uvođenje indikatora, otvorenih podataka, angažovanje stranih stručnjaka u postupku akreditacije, kao i veća dostupnost informacija o kvalitetu na internet prezentacijama visokoškolskih ustanova, neke su od preporuka kako da se unapredi sistem osiguranja kvaliteta, navela je Nasevski.

Bivša državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Zorana Lužanin ocenila je da je u startu akreditacije napravljena greška jer su standardi doneti ad hok i cela priča se, umesto na kvalitet, svela na brojke i tabele. Ona je iznela podatak da je Univerzitet u Novom Sadu za dva kruga akreditacije platio 1,2 miliona evra iz sopstvenih sredstava, te da se ne zna gde su otišle te pare i da li su svi platili akreditaciju. Lužanin je ocenila da novi Zakon o visokom obrazovanju ne donosi pomake u oblasti kvaliteta već da preti opasnost da se dostignuti nivo kvaliteta smanji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari