Neukrotivi kriminal i korupcija

Godinu dana posle ulaska u klub bogatih Bugarska se, kao članica EU, suočila s novim padom ugleda, nesposobna da ukroti hroničnu korupciju i kriminal. Neki ulagači kažu da je stanje u Bugarskoj sada gore od onog u susednoj Rumuniji, koja je rangirana kao najkorumpiranija zemlja EU. Investiranje u Bugarskoj bez plaćanja mita ili susreta s mafijom gotovo je nemoguće. Ekonomisti ukazuju da korupcija ruži ulagačku sliku zemlje i njenu konkurentnost. Investicije nisu prestale, ali je jasno da im je korupcija prepreka i da Bugarsku čini manje konkurentnom čak i u odnosu na neke duge zemlje istočne Evrope, kažu analitičari.
Kako je snaga motivacije učlanjenja u EU prošla, Sofija i Bukurešt su pokleknuli pod reformskom umorom. Njihovi antikorupcijski napori isparili su zahvaljujući neodlučnim političarima, političkim borbama i nedelotvornoj državnoj administraciji. Skeptične članice EU dovode u pitanje odluku da se dve države tako rano prime u blok i traže od Brisela da nametne sankcije Sofiji čija je lista prekršaja sve duža. Više od 150 nerešenih naručenih ubistava „visokog profila“ tokom ove decenije, sumnje da su pronevereni fondovi EU i da policijski zvaničnici doturaju tajne krijumčarima droge, neuspeh da se za korupciju optuži bar jedan visoki zvaničnik.
Građani Bugarske kažu da su izgubili veru da će njihova zemlja, najsiromašnija u EU, smoći snage da u dogledno vreme stavi iza rešetaka korumpirane zvaničnike i šefove kriminalnih bandi. „Imam utisak da živim u zemlji bezakonja“, rekla je agenciji AP penzionisana nastavnica Marija Georgieva. „Više ne verujem nijednom političaru. Njihov jedini cilj je da se obogate“.
Ispitivanja pokazuju da je korupcija prestigla niske zarade kao najveći problem zemlje, a istraživanje Svetske banke navodi da 46 odsto kompanija smatra da im je mito najveća prepreka u poslovanju. Sofija se hvali kako je privukla oko šest milijardi evra (9,3 milijardi dolara) stranih investicija godišnje u protekle dve godine, ali ekonomisti kažu da kvalitet i sadržaj tih ulaganja zabrinjavaju. Prošle godine gotovo polovina investicija otišla je u građevinarstvo i nekretnine, koji su prema istraživanjima postali vrhunska tržišta za organizovani kriminal i perače novca. „Korupcija je svuda. Svi to znaju, ali niko ne reaguje“, kaže jedan investitor. „Ako se ovo nastavi bolje da se pakujem i odem na drugo mesto – recimo u Rumuniju“.
Bugarska je delom reformisala svoje pravosuđe, ali nije uspela da sudije učini verodostojnim. Stvorila je antikorupcijske institucije, ali je malo učinila da izmeni klimu nekažnjivosti. Diplomate i analitičari kažu da je koren problema veza između političara i sudija i kriminalnih grupa, od kojih su mnoge ponikle iz bivših sovjetskih tajnih službi. Neki komentatori ocenjuju da samo neprekidan i snažan pritisak iz Brisela, uz politiku „štapa i šargarepe“, može da natera Sofiju da se „upristoji“. Pretnja gubitka dela od obećanih 11 milijardi evra pomoći EU primorala je socijalističkog premijera Sergeja Sraniševa da otera više ministara i postavi zamenika premijera sa zadatkom da nadgleda sve fondove EU.
Mnogi Bugari kažu da je zemlji potrebna „čvrsta ruka“ i upiru prst u tvrdokornog, desničarskog gradonačelnika Sofije Bojka Borisova, za koga ankete pokazuju da bi pobedio na opštim izborima ako bi bili održani danas. Borisov, 48-godišnji bivši telohranitelj bivšeg kralja Simeona i preminulog komunističkog diktatora Todora Živkova, osvojio je Bugare prizemnim jezikom i kampanjom protiv kriminala koju je vodio kao sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova u prošloj vladi. Takođe je navodno imao veze s podzemljem, što poriče.