Odgovarajući na pitanje šta smatra svojim najvećim uspehom, koje mu je postavio jedan američki biznismen na 45. godišnjici UN, tadašnji predsednik Kube Fidel Kastro je odgovorio „što sam ostao živ“. Da je takav odgovor primeren, dokazuje podatak da je slavljeni i osporavani otac kubanske revolucije od 1959. do 2000. bio meta čak 638 atentata, zahvaljujući čemu je ušao u Ginisovu knjigu rekorda.
Veruje se da je CIA skovala plan o ubistvu Kastra nedugo pošto je on sa Če Gevarom i ostalim revolucionarima 1. januara 1959. trijumfalno ušao u Havanu. Pripadnici CIA nameravali su da u Kastrove tompuse ubace snažan otrov ili eksploziv, a da zatim te cigare tajno isporuče u sedište UN u Njujorku, gde je kubanski vođa 26. septembra 1960. održao svoj čuveni govor koji je trajao četiri i po sata. Budući da plan nije uspeo, američki obaveštajci smislili su da Kastra pogode snajperom, o čemu je svedočio bivši operativac CIA Feliks Rodrigez.
Na listi neobičnih planova o atentatu na Kastra nalazi se ideja o podvodnom trovanju, čiju je okosnicu predstavljala zamisao da se u njegovo ronilačko odelo ubaci toksična materija. Ipak, CIA je ubrzo odustala od plana, jer je shvatila da bi građani Kube saznali šta se dogodilo sa vođom. Kastro se, takođe, našao na meti atentatora prilikom ručka u jednom kubanskom restoranu, kada je izbegnuta tragedija zahvaljujući odluci obezbeđenja da zameni osoblje tog objekta.
Popularna priča kaže da je Kastru o glavi radila njegova nekadašnja ljubavnica Marita Lorenc, koju je CIA unajmila da ga otruje. Ipak, pre nego što je doputovala u Havanu rešila je da otrovne tablete baci u klozetsku šolju jer je shvatila da ne želi da ubije svoju prvu ljubav. Tokom snimanja dokumentarnog filma o njenom životu Marita je pokušala da stupi u kontakt sa Kastrom, ali su joj zvaničnici iz Havane saopštili da „predsednik nema više vremena za nju“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
