Neusaglašene priče čelnika kompanije koja naplaćuje javni prevoz i Grada Beograda, na udaru opet građani

Ta odluka, sama po sebi čudna i još neviđena u drugim zemljama Evrope pa i sveta, uzburkala je javnost.

Iako su pravnici sa kojima je Danas razgovarao od obznanjivanja i uvođenja te prakse, eksplicitno negirali mogućnost i pravni osnov da se ta novina koristi, već su se pojavila različita i proizvoljna tumačenja Zakona o privatnom obezbeđenju.

Prema pojedinim mišljenjima, iako je obezbeđenje tu samo da zaštiti kontrolore od incidenata i fizičkih nasrtaja agresivnih neplatiša, između ostalog će „imati pravo i da legitimiše putnike“ koji odbiju da plate prevoz.

Čime će se još, na taj način, u konkretnim situacijama „pravdati“ delovanje momaka iz obezbeđenja prema građanima koji nemaju kartu za vožnju, tek predstoji da vidimo.

Za mnoge, uz ovakvu situaciju ide i opravdan strah i zabrinutost, da će se nervoza i sukobi samo pojačavati, a da će tenzije samo rasti, među često bahatim kontrolorima i građanima, nezadovoljnim i ozlojeđenim zbog starih i loših vozila, autobusa sa grejanjem umesto klime na plus 35 stepeni, zbog kašnjenja i skupih karata, i koruptivnih dilova aktuelne beogradske vlasti.

Pored toga, gradski čelnici i nadležne institucije nisu se ni oglasile ni izjasnile o originalnoj ideji partnerske firme Kentkart, pa javnost ne zna da li je do te novine došlo uz saglasnost Grada Beograda. Iako privatna firma ima mogućnost da svoje zaposlene zaštiti unajmljivanjem obezbeđenja, gradske institucije bile su obavezne da u ovoj, vrlo specifičnoj situaciji, procene koliko će ta novina biti od koristi, a da li će potencijalna šteta od njenog uvođenja možda biti i veća, što ključno menja čitav koncept, kaže za naš list Predrag Petrović iz Centra za bezbednosnu politiku.

– Grad je morao da učestvuje u ovakvoj odluci, jer se ne radi samo o naplati karata i kazni već i o imidžu celokupne usluge, tu se radi o pružanju usluga građanima. Putnik kupuje kartu, ukoliko dođe do spornih situacija ili incidenata, neće se osećati prijatno i neće isto gledati na kvalitet cele usluge. Mišljenja sam da uvođenje privatnog obezbeđenja, osim što je besmisleno, može samo dodatno da izazove negativne reakcije kod građana i otpor. Biće tu burnih situacija i sukobljavanja. Jer ako ni Komunalna milicija nije uspela da poboljša naplatu karata, onda mi nije jasno na koji će način to da obezbedi obezbeđenje koje je privatno a ne državna služba, kaže Petrović.

U gostovanju na TV Nova, Sava Terzić, jedan od osnivača kompanije „Kentkart southeast Europe“, koja sprovodi naplatu karata u gradskom prevozu, naveo je prekjuče da u određenim situacijama radnici obezbeđenja imaju pravo da traže lični dokument od putnika, pri čemu se pozvao na Ustavom zagarantovano pravo na bezbedne uslove rada. Terzić je pomenuo i određene članove Zakona o privatnom obezbeđenju, za koje tvrdi da daju još neka ovlašćenja radnicima čuvarima.

Petrović, međutim, ističe da uvođenje obezbeđenja nema svrhe, jer nemaju nikakva prava ni ovlašćenja nad putnicima, a ona jedina, veoma retka, koja Zakon o privatnom obezbeđenju predviđa u veoma specifičnim situacijama, gotovo je nemoguće da se dogode u gradskom prevozu.

– Privatno obezbeđenje može da štiti fizičku bezbednost kontrolora ukoliko putnik na njega nasrne. Može i da traži isprave od putnika koji nema kartu, ali putnik nije dužan da mu isprave da. Nema nikakvog načina da ga natera da plati kartu ili napusti vozilo. Može samo da to traži od njega, ali putnik može da se okrene i mirno ode. Sve dok su mu reakcije nenasilne, obezbeđenje nema ovlašćenja da na bilo koji način utiče na njega. Isto važi i za zadržavanje dok ne stigne policija ili izlazak iz vozila. Sad, postavlja se pitanje šta se dešava ukoliko taj putnik ne želi da napusti vozilo, nema nikakvog drugog rešenja osim da i dalje na tome insistiraju, ili da zovu policiju. Jer svaka dodatna upotreba sredstava prinude, nekih dodatnih, jačih ovlašćenja, kao što je sredstvo prinude, su dosta ograničena i ukoliko putnik ne pruža neki otpor i nije napadan i agresivan, samo stoji, njima su ruke vezane, navodi primere konkretne primene predmetnog zakona Petrović i dodaje da uvođenje privatnog obezbeđenja nema nikakvu svrhu, osim što možda svojim prisustvom i autoritetom mogu da utiču na putnike da se povinuju zahtevima kontrolora.

Ko će da kontroliše rad obezbeđenja

Petrović je siguran da će prisustvo privatnog obezbeđenja dovesti do još više incidentnih situacija, sukoba, provokacija. „Jedina kontrola može da se vrši putem video-nadzora i nadgledanja njihovog rada, a i uz pomoć svedočenja drugih prisutnih. Ne vidim drugi način. Tu međutim, postoji velika opasnost i mogućnost da se inscenira napad ili ugroženost, da se stvore i fabrikuju uslovi koji bi opravdali njihovu primenu ovlašćenja i nažalost i sile“, navodi Petrović.

Vesić: Neće biti legitimisanja

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je juče za TV Prva da obezbeđenje koje će ići sa kontrolorima neće imati pravo da legitimiše građane i da će Javno pravobranilaštvo uraditi procenu te odluke. „Oni će proceniti da li je to u skladu sa ugovorom i zakonom, a onda će Grad saoštiti svoj stav, rekao je Vesić i dodao da prevoz mora da se plaća.