Neuspeh nije opcija

Budući da za nekoliko dana ističe krajni rok postavljen Iranu na pregovorima u Ženevi prošle godine, velika su očekivanja od novih, unapred najavljenih kao maratonskih pregovora diplomata u Beču. Kompromis je postignut o ranije spornim pitanjima, a detaljni tekst za različite verzije konačnog dogovora tek treba da bude izrađen, tvrde upućeni. Pojedine diplomate navode da je obavljeno 95 odsto posla, te da se čeka na donošenje političkih odluka vezanih za iranske kapacitete da obogaćuje uran u narednih nekoliko godina, piše Gardijan. Nekoliko vodećih nuklearnih stručnjaka tvrde da su preostale nesuglasice više političke nego suštinske prirode. Naravno da postoje razlike u stavovima među predstavnicima šest država uključenih u nuklearne pregovore sa Iranom, navode upućeni.

Francuska se konstantno protivi nuklearnim ustupcima Iranu više nego ostale zemlje pregovarači – SAD, Britanija, Nemačka, Rusija i Kina. Zato je i američki državni sekretar Džon Keri početkom novembra u Parizu razgovarao sa šefom francuske diplomatije Loranom Fabijusom u pokušaju da izdejstvuje garancije da Pariz neće intervenisati u poslednjih nekoliko dana pregovora. Podsećanja radi, u završnim fazama razgovora 2013, Francuska je u poslednji čas upozorila protiv zapadnih ustupaka navodeći da Pariz ne želi da učestvuje u „budalastoj igri“.

Još nije sasvim sigurno da li je Keri uspeo da obezbedi garancije od Fabijusa da neće „napustiti redove u pet do dvanaest“. „Za Fabijusa, veze sa Zalivskim zemljama – Saudijskom Arabijom i Katarom su mnogo važnije ekonomski i za francuske poslove u narednim godinama, nego veze sa Iranom“, kaže jedan francuski izvor blizak pregovorima. Sunitske monarhije u Zalivu protive se odobravanju iranskog nuklearnog programa na bilo kojoj skali.

Posledice kolapsa pregovora mogle bi biti vrlo ozbiljne. Američki Kongres sprema se da uvede nove sankcije Iranu nakon što su republikanci osvojili i Senat što znatno otežava Obami da uloži veto na nove kaznene mere. Kao odgovor na to, konzervativci u Teheranu bi verovatno tražili kraj delimičnog zamrzavanja iranskog nuklearnog programa o čemu je postignut dogovor na pregovorima prošle godine. Uzajamna eskalacija odnosa mogla bi da dovede 12-godišnji nuklearni zastoj do ivice rata. Izrael je ponovo zapretio vojnom akcijom ukoliko diplomatija ne uspe da obuzda nuklearne težnje Irana. „Mislim da je prolongiranje najmanje verovatni scenario zbog domaćih političkih posledica po obe strane“, kaže Reza Maraši, bivši zvaničnik Stejt dipartmenta i direktor Iransko-američkog saveta u Vašingtonu.

S obzirom na visok ulog, sve strane na razgovorima u Beču neće biti voljne da prekinu pregovore ako se ne postigne kompletan sporazum do 24. novembra. Jedna od opcija bila bi da se objavi okvirni sporazum ili prosto da se produže razgovori. „Sad ili nikad“, smatra Džim Volš, stručnjak za iranski nuklearni program pri Institutu za tehnologiju iz Masačusetsa. „Ako se produži rok, da li će Obama postati jači? Neće, da li će Rohani? Neće“. Volš stoga smatra da je ovo poslednji momenat.