Neuspeh proevropskih reformatorskih snaga

Izbor Tomislava Nikolića za predsednika skupštine označava povratak ultranacionalista na vlast u Srbiji, ocenjuju svetski mediji i analitičari.
Agencija Rojters piše da izbor Nikolića, iz ultranacionalističke Srpske radikalne stranke“, neki političari u Srbiji ocenjuju kao „povratak na izolacionistički nacionalizam iz 1990-ih“. Radikali, koji čine najjaču partiju u Srbiji, naslednici su nacionalističke politike pokojnog Slobodana Miloševića koji je zemlju poveo u četiri rata, podseća Rojters.

Razočaranje SAD

Beograd – SAD su veoma razočarane zbog povratka jezika mržnje iz ere Slobodana Miloševića u srpsku politiku i izražavaju punu podršku svima koji još vide nadu za formiranje demokratske, reformski orijentisane vlade. To je odgovor ambasade SAD agenciji Beta na molbu za komentar sednice Skupštine Srbije i izbora zamenika predsednika SRS Tomislava Nikolića. „I dalje smo spremni i rešeni da u potpunosti podržimo one u Srbiji koji još vide nadu za demokratsku i reformski orijentisanu vladu danas, i koji žele bolju, stabilniju i uspešniju zemlju sutra“, saopšteno je iz Ambasade SAD.

Britanska agencija navodi da su radikali neprijateljski raspoloženi prema članstvu u Evropskoj uniji, što je cilj predsednika Srbije Borisa Tadića i prozapadni orijentisane Demokratske stranke. Sve agencije podsećaju da se lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju sudi u Haškom tribunalu za ratne zločine, da je Nikolić formalno Šešeljev zamenik, kao i da je za mesto predsednika skupštine dobio podršku socijalista. Ističe se da se i radikali i socijalisti protive izručenju generala Ratka Mladića Haškom tribunalu, što je ključni zahtev EU.

ZAGREB: Loša poruka biračima i svetu

Potpredsednik Hrvatskog sabora Mato Arlović izjavio je juče da je Srbija, izborom radikala Tomislava Nikolića za predsednika parlamenta, poslala poruku da se građanske i nacionalne koncepcije u zemlji vezuju uz najekstremnije političke snage, ali je naglasio da je taj izbor bio demokratski. Osim međunarodnoj zajednici, izbor Nikolića direktna je poruka i susedima, smatra Arlović i dodaje da će Hrvatska nesumnjivo sa pojačanim oprezom nastaviti da gradi, koliko god će to biti moguće, dobrosusedske odnose uzajamne saradnje i međusobnog poštovanja sa Srbijom.

Agencija Frans pres ističe da je Nikolić izabran za predsednika Skupštine Srbije posle neuspeha „proevropskih reformatorskih snaga“ da formiraju novu vladu. Izabran je, kako navodi AFP, „zahvaljujući podršci Demokratske stranke Srbije odlazećeg premijera i umerenog nacionaliste Vojislava Koštunice“. Asošijeted pres piše da je Nikolić „žestok nacionalista, poznat po svojim antizapadnim stavovima“, da se zalaže da Srbija „zadrži bliske veze s Rusijom i Kinom“, kao i da je bio za srpsku vojnu intervenciju na Kosovu.
Desničarska parlamentarna većina u Srbiji mogla bi zemlju da skrene s puta evropskih integracija, smatraju pojedini američki analitičari, dok su drugi uvereni da je evropska budućnost neminovna, ali da se Srbija ka njoj kreće zaobilaznim putem. Kako javlja Glas Amerike, na preksinoćnoj tribini „Da li Srbija ide ka Evropi“ u vašingtonskom Institutu za mir izražena je zabrinutost što u Srbiji još nije izabrana nova vlada.
Martin Šlezinger, direktor Istočnoevropskih studija u Centru „Vudro Vilson“, rekao je da je „sramota da srpski lideri, u ovom periodu kada međunarodna zajednica treba da donese ključne odluke, još ne mogu da se dogovore zbog nekih teoretskih nesuglasica oko nekoliko mesta u kabinetu – i to u vreme kada je budućnost čitave zemlje u pitanju“. „Prosto sam frustriran zbog toga, iako nije u pitanju moja vlada. EU praktično moli demokratske snage u Srbiji da formiraju vladu“, rekao je Šlezinger. On je, međutim, ipak uveren da evroatlantska integracija za Beograd – nema alternativu.
Na istoj tribini Savetnik za politička pitanja u ambasadi Srbije u Vašingtonu Borislav Stefanović istakao je da Srbija nedvosmisleno želi da bude članica EU i NATO i da joj je na tom putu potrebna pomoć i razumevanje međunarodne zajednice. Stefanović je upozorio da međunarodna zajednica ne bi trebalo olako da shvata pretnju radikalizacije i jačanja nacionalizma u Srbiji, posebno u slučaju davanja nezavisnosti Kosovu.
Član Predsedništva BIH Željko Komšić ocenio je za agenciju Beta da je „izbor Nikolića, logičan i očekivan sled događaja, koji je u skladu sa rezultatima poslednjih izbora u Srbiji, kada su pobedile konzervativne i ekstremne desne opcije“. On smatra da izbor Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine ne bi trebalo da utiče na političku klimu u BIH. „Ono čega se plašim jeste dalje zaoštravanje odnosa Srbije i Kosova. I u tom kontekstu postoji bojazan da negativne posledice izbora Nikolića neće zaobići region“, prokomentarisao je Komšić.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte, kako je Beti prenela njena predstavnica Olga Kavran, „ne želi da komentariše unutrašnju političku situaciju u Srbiji“. „Tužiteljka, međutim, deli stav međunarodne zajednice da Srbija mora da ispuni svoje međunarodne obaveze i mora da prestane da krši Konvenciju o genocidu“, kazala je Kavranova. Del Ponteova je, prema njenim rečima, naznačila da se „to može uraditi jedino hapšenjem i prebacivanjem Ratka Mladića i preostalih begunaca pred Haški tribunal“.