U prestonici Gruzije juče je na veliki crkveni praznik Uspenje presvete Bogorodice održan moleban za spas države koja se suočava sa teškim vojnim porazima i otcepljenjem dve regije, Abhazije i Južne Osetije. Hiljade vernika prisustvovalo je službi u crkvi Sioni. „Danas se suočavamo da ozbiljnom krizom u Gruziji, mislim da se nalazimo na pragu velikog rata“, izjavila je vernica Uča Andguladze.
U prestonici Gruzije juče je na veliki crkveni praznik Uspenje presvete Bogorodice održan moleban za spas države koja se suočava sa teškim vojnim porazima i otcepljenjem dve regije, Abhazije i Južne Osetije. Hiljade vernika prisustvovalo je službi u crkvi Sioni. „Danas se suočavamo da ozbiljnom krizom u Gruziji, mislim da se nalazimo na pragu velikog rata“, izjavila je vernica Uča Andguladze.
Štaviše, zamenik ministra inostranih poslova Kazahstana Nurlan Jermekbajev izjavio je da je suviše rano da ta država odluči šta će učiniti. Medvedev je istoga dana razgovarao sa kineskim liderom Hu Đintaom, ali još uvek nije jasno da li će Kina priznati otcepljene regione. Među svetskim analitičarima preovlađuje mišljenje da bi takav potez Pekinga pogoršao odnose Kine i Zapada, što nije u interesu te azijske države. Portparol kineskog ministarstva inostranih poslova Kin Gang saopštio je da se vlada u Pekingu zalaže za rešavanje krize za pregovaračkim stolom. Dobri poznavaoci prilika u Aziji naglašavaju da Kina gaji bojazan da bi Tibet mogao da se ugleda na Abhaziju i Južnu Osetiju.
Najnoviji korak ruskog predsednika izazvao je burne reakcije većine evropskih država i SAD. Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband u više navrata je naglasio da akcije Moskve predstavljaju pretnju po stabilnost u Evropi. „Nalazimo se u situaciji koja označava jasan kraj relativnog mira širom Evrope, što je trajalo od sloma Sovjetskog Saveza“, izjavio je. Britanski ministar inostranih poslova apelovao je na Moskvu da promeni politiku.
„Ukoliko Rusija zbilja želi da bude uvažena i da ima uticaj, potrebno je da izmeni kurs“. Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i Japan takođe su optužili Rusiju za kršenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Gruzije. Šef francuske diplomatije Bernar Kušner, čija država trenutno predsedava EU, izjavio je da taj blok razmatra mogućnost uvođenja sankcija protiv Rusije. „Razmišljamo o sankcijama i drugim merama protiv Rusije“, kazao je, ali nije želeo da govori detaljnije o toj temi.
U međuvremenu, svetski mediji preneli su vest da je Rusija oslobodila 12 gruzijskih vojnika nedaleko od reke Inguri, na granici Gruzije sa Abhazijom, što je protumačeno kao „mali, pomirljivi gest Moskve“ usled pojačanih tenzija. Ti vojnici zarobljeni su 18. avgusta za vreme gruzijsko-ruskih sukoba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.