Neuspešna privatizacija dolila ulje na vatru

Za razliku od nekih drugih sredina koje su težište razvoja u proteklim godinama usmeravale na privredne, odnosno proizvodne kapacitete, u Prijepolju se, zbog nemogućnosti razvoja na dva koloseka, vlast okrenula infrastrukturnim objektima kojih nije bilo ili su se nalazili u stanja koja su zahtevalu neophodnu intervenciju. Jedan od razloga za ovakvu situaciju nalazio se, po svoj prilici, i u činjenici što su inostrani donatori bili nekako bliže okrenuti infrastrukturnim projektima, verovatno i zbog bržeg roka realizacije programa. A vlastima je i to odgovaralo, bitno im je samo neka se nešto gradi. „Od 2005. do prošle godine samo u oblast intrastrukture na području naše opštine, stiglo je oko 550 miliona dinara. Od tih para gradile su se i rekonstruisale ulice, vodovodne i kanalizacione mreže, sportski tereni, stočne pijace i ulične rasvete“, navodi Dragiša Rakonjac, rukovodilac Službe za privredu i finansije pri Opštinskoj upravi u Prijepolju. „Država je svuda gradila kapitalne investicije, pa se i naša opština, kao nerazvijena, a koja je među prvim lokalnim zajednicama u Srbiji uradila petogodinju Strategiju održivog razvoja, domogla određenih para koje su uložene u projekte infrastrukture“, dodaje Rakonjac.

Na drugoj strani, privreda je sve više i ubrzano propadala. Većina proizvodnih društvenih preduzeća koja su privatizovana, propadala su, radnici su ostajali bez posla, a objekti zarastali u korov. Deo njih, izgleda da je dolazio i do pogrešnih ljudi, pa su privatizacije poništavane, ali ni to nije pomagalo da se ponovo vrate u život. Najbolji primer za to je Tekstilni kombinat „Ljubiša Miodragović“ koji se nekoliko godina gušio tokom privatizacionog postupka, da bi sada konačno otišao u stečaj. A predstavljao je industrijski gigant tekstilne robe, posebno vojne, ne samo za Prijepolje već i za šire domaće okruženje i inostrano tržište. Ništa sjajnije nisu prošli ni Fabrika obuće „Limka“, Industrija konfekcije „Iris“, Polimljetrans, Javor, Štamparija i još neka preduzeća kojih više uopšte nema na lokalnoj privrednoj mapi.

Umesto zvuka proizvodnih tekstilnih, obućarskih, drvno-prerađivačkih i drugih mašina koji se posebno čuo na području Kolovrata, industrijskog dela Prijepolja, došao je novi i još snažniji talas nezaposlenih od radnika sa iskustvom od po dve tri decenije rada. Sada je armija mladih i starijih „čekača“ posla u Prijepolju narasla do cifre od skoro osam hiljada i gotovo je istovetna broju penzionera. Jedina svetla tačka u prijepoljskoj privredi u pogledu privlačenja inostranog investitora odnosi se na preduzeće Emilio Šteher iz Švajcarske za obradu granita i mermera i izradu razne vrste veoma traženih proizvoda i nameštaja i koje je zaposlilo četrdesetak novih radnika.

Tek od skora zainteresovanost za opštinu Prijepolje, preciznije rečeno, za reku Lim na delu kojim protiče njenom teritorijom, pokazale su još dve inostrane firme. Predstavnici kanadske kompanije Rezervoar Kapital najavili su da će uložiti 120 miliona evra za izgradnju hidroelektrana Brodarevo jedan i Brodarevo dva na Limu. I italijanska kompanija Lusis end Partners je, osnivanjem preduzeća Enervoda u Srbiji, započela realizaciju plana izgradnje za početak dve, od ukupno šest mini hidroelektrana na Limu.

Naravno, lokalna vlast u tome vidi mogućnosti bržeg razvoja opštine. Takvog mišljenja je i deo odbornika u lokalnom parlamentu, mada su stavovi građana, za sada, o izgradnji brana na Limu veoma podeljeni. Dok za jedne ove investicije i inostrana ulaganja predstavljaju osnovu za budući brži razvoj, dotle za druge, posebno ekologe, splavare, ribare i ljubitelje bistrog Lima i njegovih bukova i virova, znače donošenje više štete nego koristi.

Prvi potezi, nakon godišnjih odmora, lokalnih vlasti u pravcu oporavka teškog privrednog stanja biće okrenuti prema industrijskoj zoni, projektu vrednom 21 milion dinara. Već posle naredne sednice Skupštine opštine, a prema rečima Jusufa Muškića, predsednika lokalnog parlementa, biće održana pre kraja ovog meseca, raspisaće se konurs za podelu trinaest industrijskih placeva koji su se sa potrebnom komunalnom infrastrukturom opremali već duže vreme.