Neustavni referendumi o utrošku poreza na imovinu u Šapcu

Ovo rešenje doneto je 31. decembra 2020. godine a inicijativu za ocenu ustavnosti podneo je još krajeme 2018. godine dr Boban Birmančević, narodni poslanik SNS iz Šapca.

Osnovna primedba bila je da su diskrimisani građani koji nisu plaćali poreze i nisu imali pravo izjašnjavanja na referendumu.

Mnogi građani, po mišljenju inicijatora, nisu bili obavešteni da moraju prethodno da se prijave da bi glasali, tako da je odziv ponegde bio manji od deset odsto punoletnih građana .
Gradski odbor SNS ističe da će raditi isključivo u interesu građana i da su saveti mesnih zajednica jedini nadležni da odlučuju o trošenju sredstava i o projektima koji se rade od povraćaja poreza na imovinu.

Međutim, sporno je što je Ustavnom sudu bilo potrebno dve godine da ustanovi da nisu svi građani ravnopravni, a ostalo je sijaset primera koji su od velikog značaja za građene: od svakodnevnog kršenja Ustava od strane predsednika države Aleksandra Vučića, prebijanja građana i prekomerne upotrebe sile posle protesta sedmog jula, zloupotrebe javnih medijskih servisa gde su građani izuzeti od prava na objektivno, celovito i pravovremeno informisanje…

Posebno upada u oči da Ustavni sud još uvek nije reagovao na brutalnu izbornu krađu u Šapcu, gde su podnete brojne krivične prijave, pored ostalog i za organizovani kriminal, a dve žalbe su i zvanično predate Ustavnom sudu.

Postavlja se i pitanje u ovom slučaju nisu li onda građani koji plaćaju porez na neki način diskirminisani, jer bi se, na primer, moglo desiti da oni koji nisu platili porez izglasaju da se asfaltira put u njihovoj mali.

U širem kontekstu dešava se da sada novcem svih građana Srbije upravlja jedna stranka ili jedan čovek. Pa tako se donose odluke o nepotrebnim stadionima, podizanju spomenika Stefanu Nemanji, nezamislivo visoke suvbencije stranim kompanijama… a posebno iritira kako je to dato dva miliona dolara za kampanju Hilari Klinton ili kako se to odoka odlučuje o tzv. budžetskoj rezervi vrednoj 400 miliona evra, koliko iznosi i bužet za agrar.

Evidentno da tokom izjašnjavanja o projektima u šabačkim mesnim zajednicama nije načinjena društvena šteta niti je bilo zloupotreba.

Dokaz je što su u Šapcu boravile silne inspekcije, pored ostalog ovde su razni inspekori iz Novog Sada čak pet sedmica “češljali” sve moguće ugovore papire, i ništa nisu preotivzakonito našli.

Ovi referendumi najpre su sprovedeni na seoskom području, gde je zbog toga dva puta povećana uplata poreza na imovinu,a najviše sredstava utrošeno je za asfaltiranje i popravku puteva, kao i za uređenje sela, a negde su sredstva utrošena za gradnju crkve, hale za sportove, nabavku velike vage, pomoć školama i slično.

Pretprošle godine referendumi su sprovedeni i u gradskim mesnim zajednicama, a ukupno je na ovaj način za projekte utrošeno dva miliona evra.

S druge strane iako su saveti mesnih zajednica zamišljeni, pre svega, kao građanski a ne stranački oblik upravljanja, SNS je tu isključivo nastupao sa svojom listom, a po prepoznatljivom maniru sa spiskovima građana pred glasanje, pozivanja na izbore, a verovatno i sa određenim “vrlo jasnim instrukcijama”.

BIlo kako bilo izjašnjavanje građana o trošenju novca i projektima je značajna odlika decentralizacije i participacije kao neposrednijeg učešća građana u demokratizaciji i odlučivanju u lokalnoj samoupravi.

To je prvi put primenjeno u Srbiji a takva praksa postoji u razvijenim demokratskim državama.

Još vesti iz ovog grada

Pendrek nad Srbijom

Pesnički kolektiv „Svi mi“ na turneji sa performansom „Poezija zna“

Opozicijo, dozovi se pameti

Ljudi u crnom, prljave značke i dvojaki tužioci