(Ne)ustavno treniranje strogoće

U Beogradskom centru za ljudska prava smatraju da je ta odredba neustavna, zbog čega su podneli Inicijativu za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Konkretno, problem se nalazi u uredbi koja predviđa kazne za kršenje naredbe o ograničenju kretanja građana tokom vanrednog stanja.

Uredbom, ministar unutrašnjih poslova je kršenje mera označio kao prekršaj i predvideo kaznu u visini od 50.000 do 150.000 dinara. Ono gde uredba postaje sporna je u narednom članu koji kaže da se u ovom slučaju prekršajni postupak odvija i ukoliko je protiv iste osobe pokrenut krivični postupak za isto delo.

Drugim rečima, ukoliko neko prekrši zabranu kretanja može da odgovara i prekršajno i krivično, zbog dela nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme pandemije, za šta je raspon kazne od novčane do tri godine u zatvoru. Ova okolnost, navodi se u inicijativi Beogradskog centra za ljudska prava, suprotna je pojedinim odredbama drugih zakona, Ustavu Srbije, ali i Evropskoj konvenciji za ljudska prava.

Član Ustava na koji se u inicijativi pozivaju garantuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen.

Ustav dodaje da sudska odluka ne može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku i da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Pritom, Ustav u drugom članu ističe da određena ljudska prava ne mogu biti ograničena po proglašenju vanrednog stanja. Jedno od tih nedodirljivih prava je i ono na pravnu sigurnost u kaznenom pravu.

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava ističe da se nada da će Ustavni sud u najkraćem periodu razmotriti njihovu inicijativu.

– Krivični i prekršajni sudovi za vreme vanrednog stanja postupaju u predmetima koji se odnose na krivično delo nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije i prekršaj propisan uredbom, te očekujemo da će i Ustavni sud da primeni istu logiku. Bilo bi izuzetno značajno da se ovo pitanje reši u što kraćem roku, kaže Ilić. On napominje da bi pravovremena odluka Ustavnog suda predupredila niz problema koji mogu da proisteknu iz činjenice da građani, u ovom trenutku, mogu dvostruko da odgovaraju za isto delo – krivično, a potom i prekršajno.

– Nisam siguran zbog čega se vlast odlučila za ovakav korak. Mogu samo da naslutim da se uredbom želelo skraćivanje trajanja postupaka, pošto se prekršajni postupci završavaju nešto brže od krivičnih. Možda se želelo i izbegavanje izricanja kazne zatvora za kršenje naredbe ministra, kojom je kažnjivo krivično delo nepostupanja po preporukama za vreme epidemije. Doduše, ni ovim rešenjem nije sasvim isključena mogućnost izricanja takozvanog supletornog zatvora, u slučaju da prekršajno kažnjeni ne plati novčanu kaznu. Nadležni organi su mogli da reše ovo pitanje tako što bi propisali da će se kršenje naredbe ministra o zabrani kretanja sankcionisati samo prekršajno, isključujući na taj način primenu člana 248. Krivičnog zakonika. Oni su odabrali najspornije rešenje, prema kojem se potpuno isto ponašanje može kazniti bilo krivično bilo prekršajno, dopuštajući povrh svega i mogućnost dvostrukog kažnjavanja, što je osim Ustava, u suprotnosti i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima“, navodi Ilić i dodaje da će dvostruko kažnjeni građani imati osnova da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.