Neutvrđenog datuma 2014. ili 2015. započelo je novo eksponencijalno doba

To misli Asim Azar, britanski preduzetnik, analitičar, pisac i osnivač sajta Exsponencial View.

„Britanija je tada imala ekonomiju s modernom tehnologijom, ali i izrazito predmoderno političko uređenje. Kao i naši viktorijanski preci, današnje institucije suočavaju se sa zagonetkom kako da idu u korak s tehnologijama koje se brzo menjaju. Za razliku od ondašnje Britanije, danas se svet suočava s jazom koji će biti sve veći i brži“, objašnjava Azar, čija teorija eksponencijalnog jaza privlači pažnju javnosti (bilten Exsponencial View čita 200.000 ljudi).

Parna mašina Džejmsa Vata iz druge polovine 18. veka i kompanija Amazon Džefa Bezosa na početku treće decenije 21. veka tehnologije su sa eksponencijalnim rastom.

Ali, Amazon (kao ni parnu mašinu) ne prate političke i društvene institucije (sistemi koji upravljaju svakodnevnim životom, norme koje definišu način života, dogovori društvenih grupa, vladavina prava, nepisana pravila) čiji je bioritam sporiji i zato se stvara ono što Azar zove eksponencijalni jaz.

„Živimo u prvom eksponencijalnom dobu u koje je svet ušao u nekom trenutku između 2013. i 2015. godine“, tvrdi Azar i objašnjava da je svet usred radikalne društvene promene vođene tehnologijama (veštačka inteligencija, sintetička biologija, 3D štampa, obnovljiva energija) koje se eksponencijalno razvijaju, menjaju način na koji živimo a mogu izazvati ekonomsko i društveno tkivo da reaguje na razne (pa i haotične) načine.

Eksponencijalno doba donosi tehnologije iz novih oblasti, daleko od silicijuma, koje pokazuju slične karakteristike: ubrzanje, poboljšanje (dramatično smanjenje troškova) i rastuću sveprisutnost.

Primera radi: 2010. prodato je 300 miliona pametnih telefona a 2015. godine – 1,5 milijarda. Između 2014. i 2015. prosečni troškovi solarne energije pali su ispod cene uglja što je dalo prednost obnovljivim izvorima energije u konkurenciji s fosilnim gorivima.

Godine 2015. troškovi sekvenciranja ljudskog genoma bili su oko 1.000 dolara, a godinu dana ranije – 5.000 dolara.

Prvi put posle mnogo decenija, 2011. najveća svetska kompanija nije bila iz naftne industrije – Apple je skinuo s trona ExonMobil.

Do 2016. šest kompanija zasnovanih na eksponencijalnom razvoju digitalnih tehnologija (Apple, Tencent, Alphabet, Microsoft, Amazon i Facebook) bilo je među 10 najvećih na svetu.

Kompanija Amazon, smatra Azar, među prvima je razumela prirodu eksponencijalnog doba. I stvorila jaz između starog i novog sveta.

Prihodi Amazona od maloprodaje su veći od 213 milijardi dolara, a dodatnih 172 milijarde kompanija zarađuje iz poslovanja u drugim oblastima (računarstvo u oblaku, logistika, mediji, hardver).

Ključ uspeha Amazona je u budžetu za istraživanje i razvoj koji je u drugoj deceniji 21. veka povećan sa 1,2 na 36 milijardi dolara.

„Tempo promena se ubrzava. Kompanije koje koriste tehnologije nove ere uzleću na tržištu, a one koje ne idu u korak nestaju velikom brzinom“, piše Azar u tek objavljenoj knjizi Eksponencijalno.

U čemu je problem koji donosi eksponencijalno doba?

Uprkos činjenici da je eksponencijalna promena vidljiva, većina institucija nastavlja da ide linearnom putanjom. Zakoni i društvene norme, tradicionalna preduzeća i NVO, politički sistemi i vlade – oduvek se postepeno prilagođavaju tehnološkim promenama. Stabilnost je ugrađena u institucije.

„Jaz između sposobnosti institucija da se menjaju i ubrzavanja novih tehnologija najvažnija je posledica prelaska u eksponencijalno doba. S jedne strane su nova ponašanja, odnosi i strukture koje su omogućene eksponencijalnim poboljšanjem tehnologija i na njima nastali proizvodi i usluge. S druge strane su norme dizajnirane da odgovore potrebama starih konfiguracija tehnologije. Ovo razilaženje traje, ima ga svuda a taj jaz dovodi do ekstremne napetosti“, smatra Azar.

Slučajeva eksponencijalnog jaza ima u svim oblastima.

Jedan primer je kad neka kompanija iz eksponencijalnog doba naraste do neviđenih razmera, uspostavi ogromnu tržišnu moć i može da ugrozi tržište, a zastarela antimonopolska pravila iz industrijskog doba ne prepoznaju to ponašanje kao štetno.

Drugi primer pokazuje kako nove tehnologije omogućuju firmama i radnicima da nude i licitiraju za kratkoročne poslove na digitalnim platformama što stvara živo tržište za male poslove, ali po cenu nesigurnijeg i nepouzdanijeg zaposlenja.

„Kad se radnici nadmeću za posao preko mobilnih aplikacija koji je njihov radni status? Koja prava imaju? Da li ih taj proces osnažuje ili dehumanizuje? Nema jasnog odgovora jer je shvatanje rada formirano u 19. i 20. veku“, kaže Azar.

Treći primer vezan je za odnos tržišta i građana i traganje za novim propisima koji će adekvatno zaštititi lične podatke kupca.

Život u eksponencijalnom dobu nije lak, smatra Azar. Neko ko je rođen početkom 1970-ih godina, doživljavao je talas po talas inovacija – od fiksnog do mobilnog telefona, od dijalapa do mobilnog interneta, od Groznice subotnje večeri grupe Bi Džiz na vinilu, pa do CD, MP3 i striminga. Sad se sve to mnogo brže događa, a ljudsko saznanje nema takvu moć da obrađuje brze eksponencijalne promene u tehnologiji.

Šta se događa kad pokušamo da predvidimo eksponencijalne promene u stvarnom svetu? Jedan model reagovanja je pristrasnost precenjivanja.

Primera radi, ako eksponencijalne tehnologije rastu godišnje po stopi od 10 odsto, to ne znači da će za 30 godina porasti 32.000 puta.

Drugi model je pristrasnost potcenjivanja. On se dogodio kad je 1980-ih godina konsultantska firma McKinsey za potrebe kompanije AT&T napravila procenu veličinu tržišta mobilnih telefona u naredne dve decenije.

Analiza je pokazala da će se američko tržište mobilnih telefona imati 900.000 pretplatnika do 2000. Za 15 godina cena telefona opala je s 3.995 na par stotina dolara, usluge su porasle s 9.600 bita u sekundi na 30 miliona bita, a prosečni troškovi isporuke jednog megabajta podataka pali su sa osam dolara na nekoliko centi.

I onda je 2000. više od 100 miliona Amerikanaca imalo mobilni telefon. Treći model nazvan je pogrešna procena jer eksponencijalni rast često ima neočekivane i nepredvidive efekte.

Kao primer uzima se sudbina žvakaće gume: od 2007. do 2017. prodaja žvaka opala je 15 odsto, a u isto vreme 220 miliona Amerikanaca kupilo je pametne telefone.

Ova veza nije bila slučajna – ranije su građani čekajući na šalteru koristili žvaku da prekrate vreme, sad to rade s telefonom.

Asim Azar istraživao je zašto nastaje eksponencijalni jaz.

„Primarni uzrok je naš propust da predvidimo kadencu eksponencijalne promene, a sekundarni uzrok je naš neuspeh da se prilagodimo promeni. Dok se brzina promena povećava, naše društvo menja se mnogo sporije. Naše institucije imaju ugrađenu opciju malih koraka“, objašnjava Azar i napominje da način na koji brza tehnologija ide ispred naših sporih institucija nije ništa novo i navodi slučaj Britanije kad je tek na kraju viktorijanskog doba društvo počelo da se modernizuje (radnički i feministički pokreti, ukidanje ropstva, širenje glasačkog prava).

Ali, za razliku od ondašnje Britanije kad su za tehnološke promene trebale decenije, u današnjem svetu potrebni su – meseci.

Problem je, međutim, što institucije nisu prilagođene razvoju eksponencijalnom brzinom, a često uopšte nisu sposobne za prilagođavanje.

Katoličkoj crkvi, navodi primer Azar, trebalo je 346 godina da preispita i poništi odluku inkvizicije da osudi Galilea Galileja.

A sporost u proceni da li da komercijalizuje inovativni uređaj za digitalni fotoaparat i elektronsko skladištenje slika koštala je kompaniju Kodak nepovratnog zaostajanja.

Bilo je, naravno, i pozitivnih primera prilagođavanja u koje Azar ubraja stvaranja MMF, OUN i Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini odmah posle Drugog svetskog rata. „Samo dve sile – teškoća predviđanja u eksponencijalnom dobu i sporost institucionalnih promena – oblikuju učinke eksponencijalnog jaza“, smatra Azar.

Taj jaz bio je trivijalan u prvim godinama 21. veka. Na prelazu iz druge u treću deceniju 21. veka eksponencijalna tehnologija postala je sistemski važan medij kroz koji komuniciramo međusobno, ali i sa državom i ekonomijom.

Za svaku uslugu države treba pametni telefon, svakom interakcijom s kompanijom ili vladom upravlja algoritam mašinskog učenja, obrazovanje i zdravstvena zaštita koriste tehnologije veštačke inteligencije, većinu roba proizvodiće 3D štampači…

„Eksponencijalni jaz stvara ogromnu priliku ljudima i kompanijama koje razumeju ovu promenu. Oni koji iskoriste moć eksponencijalnosti proći će mnogo bolje od onih koji to ne čine. Ne radi se samo o ličnom bogatstvu. Svedoci smo nastanka dvoslojnog društva – onih koji su iskoristili moć nove tehnologije i onih koji je nisu iskoristili“, predviđa Azar i naglašava: „Eksponencijalno doba neizbežna je posledica ljudskih ambicija. Čak i ako bismo mogli da usporimo tempo eksponencijalne promene, to ne bi bilo poželjno. Teško je opravdati kočnice u razvoju tehnologija“.

Izvesno je da će se eksponencijalne tehnologije sukobiti s našim ustaljenim pravilima, sistemima i očekivanjima.

„Eksponencijalni jaz nije neizbežan, ali je hitna potreba da ga zatvorimo tako što ćemo osposobiti institucije – vlade, kompanije, kulturne norme – za brzo prilagođavanje. To će nam omogućiti da moć eksponencijalnosti iskoristimo za dobrobit društva“, zaključuje Azar.