Nevena Jovanović: „Kobra“ dugih staza

Ove godine na tradicionalnoj trci nije bilo velikih zvezda, pre svega iz Afrike, ali takav rezultat nekoga ko nije „profesionalni“ maratonac svakako je svojevrsni presedan.

Rođena je 6. novembra 1988. u Beloj Crkvi, gde je završila gimnaziju, a zatim, u prvoj generaciji žena upisala Vojnu akademiju 2007. godine,  smer pešadije, na kojoj je diplomirala 2011.

Prvu dužnost komandira voda obavljala je u Gardi od 2011. do 2013., a od tada do danas je na službi u bataljonu  vojne policije specijalne namene ,,Kobre”, trenutno u činu poručnika.

Uz profesionalnu vojnu razvijala je i sportsku karijeru. Prilično uspešno takmičila se u atletici, orijentiringu, veslanju (na ergometru i u čamcu), nordijskom skijanju. Za Vojsku Srbije takmiči se od kako je upisala Akademiju, a do sada je osvojila 80-90 različitih medalja.

Zanimljivo je da je već bila druga i treća na Beogradskom polumaratonu, a osvojila je i dve medalje na Svetskom Vojnom prvenstvu u Maratonu, jednu bronzu i jedno srebro.

Učestvovala je i na mnogo takmičenja u planinskom trčanju, koje je specifično jer traži posebne rezerve snage i kondicije. Proglašena je za najboljeg sportistu u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije za 2019.

O njoj se u bližem i širem okruženju pričaju „legende“. Kao na primer, da u prva dva minuta uradi 57 sklekova, u naredna dva 107 trbušnjaka, a zatim za 12 minuta istrči 3.200 metara… S tim što na sebi ponese 20 kilograma tereta, borbenu opremu, borbeni prsluk i lično naoružanje.

„Vojska me je ojačala, ali i ubrzala kada govorimo o trkačkim disciplinama. I ne mogu vam precizno odgovoriti na pitanje da li je teže trčati u uniformi, čizmama ili na stazi, gde za konkurente imate isključivo sportiste. Maraton mi je oduvek predstavljao najveći izazov i neposredno pred takve trke svakodnevno treniram i trčim po 15 kilometara. Na mesečnom nivou znam da istrčim od 500 do 1.000 kilometara“, objasnila je jednom prilikom koliko i vremena, i volje treba u pripremi za velika takmičenja.

U patrijarhalnom drušvu kao što je Srbija, žene vojnici, a posebno „žene specijalci“, nisu baš neko ko običnom svetu uliva poverenje. Jer vojska je muška stvar i tu za „nežniji“ pol nema mesta.

„Naša svakodnevica je značajno različita u odnosu na onu kod drugih žena. Jednostavno, nemamo vremena za privatni život. Ali ne patim zbog toga, ne pati niko od nas, Možda druge žene vole da rade druge poslove, ali ja ne. Obožavam svoj posao. Ma šta obožavam, zaljubljena sam u njega“, objasnila je.

Nevena Jovanović je, inače, jedina žena oficir u „Kobrama“.