Nezaštićeni lični podaci o žrtvama nasilja i korisnicima usluga socijalne zaštite

Prema ovom Predlogu, organi uprave imaće pravo da prikupljau i obrađuju ogroman broj privatnih podataka građana, vrlo verovatno i da ih međusobno razmenjuju, a pravnici ocenjuju da on, u sadašnjoj formi, ne obezbeđuje adekvatnu zaštitu tih podataka. Već u startu je, u fazi nacrta, od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ovaj predlog dobio negativnu ocenu procene uticaja obrade na zaštitu podataka.

Ovo je, u najkraćem, ocena pravnika, advokata i aktivista civilnog društva, izneta danas na panelu „U susret novom Zakonu o socijalnoj karti“, organizovanom u okviru „Nedelje privatnosti“ kojom pet organizacija civilnog društva, uz podršku EU, obeležava Međunarodni danštite podataka o ličnosti, 28.januar.

„Zakon o socijalnoj karti, godinama unazad najavljivan kao najbolje rešenje za jedinstven registar korisnika socijalne pomoći, omogućiće prikupljanje i obradu izuzetno velikog broja privatnih podataka ljudi koji primaju socijalnu pomoć ili koriste druge usluge socijalne zaštite, kao i ljudi koji su povezani sa njima“, rekao je Danilo Ćurčić iz organizacije A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava što, po njemu, stvara veliki rizik za kompromitaciju tih podataka i neovlašćeno korišćenje. On je podsetio da o ovom Predlogu nije bilo adekvatne javne rasprave, te da se poslednji put na ovu temu sa predlagačem zakona i nadležnim ministarstvom, razgovaralo u leto 2019.godine i da od tada nema odgovora na komentare tada iznete na Nacrt zakona.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra odmah je uvidela problem u prikupljanju i obradi ličnih podataka žrtava nasilja, koje su korisnice različitih usluga socijalne zaštite, i u mogućnosti zloupotrebe.

„Da li u evidenciju ulaze i bivši ili sadašnji partneri žrtava nasilja, da li su oni povezana lica? Ako imaju zajedničko dete oni jesu povezana lica i nasilnik, kao takav, ulazi u ovu evidenciju. Kakva je veza između korisnice usluge socijalne zaštite, u ovom slučaju žrtve nasilja i povezanog lica, u ovom slučaju nasilnika?“, pitala je Ignjatović.

Jednu od najvećih zamerki koju je, u ime kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, iznela Marina Grbić iz Sektora za harmonizaciju u kancelariji Poverenika, odnosi se na član „razmena podataka“ iz kog se zaključuje da će socijalna karta biti povezana sa evidencijama drugih državnih organa te da će moći da ih koriste ili međusobno razmenjuju.

„Zašto bi, na primer, Katastar, tj lice koje obrađuje te podatke imati podatke o meni kao korisnici socijalne pomoći, evidentiranoj u socijalnoj karti? Stoji i pitanje bivših bračnih i vanbračnih partnera, koliko dugo su oni povezana lica i kakve su tu moguće zloupotrebe“, pitala se ona.

„Nisam video kraći i sažetiji Zakon koji tako mnogo podataka građana obrađuje. U samo dvadesetak članova, sažet je Zakon koji daje pravo organima uprave uvid u najosetljivije lične podatke građana a koji je odmah negativno ocenjen od strane Poverenika. Kako poverovati da će taj Zakon obezbediti dobre mere zaštite podataka“, zaključio je advokat Ivan Denčić, učesnik ove diskusije.

„Nedelja privatnosti“ traje od 25. do 29. januara i svakodnevno otvara pitanje zaštite privatnosti u nekoj posebnoj oblasti. Nakon pitanja sudske zaštite ovog prava, rasprave o zaštiti privatnosti tokom pandemije, socijalnoj karti, sutra (četvrtak) i u petak baviće se zaštitom privatnosti dece žrtava nasilja i trgovine i kvir zajednice.

„Nedelja privatnosti“ održava se u okviru projekta „Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku“, koji se sprovodi uz podršku  Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.