Nezavisna ili politička institucija

Status Evropske centralne banke (ECB) u novom ugovoru o Evropskoj uniji uzrok je trvenja između Nemačke i Francuske. Pariz se zalaže da banka u dokumentu bude označena kao jedno od zajedničkih tela i dobije položaj kakav imaju druge institucije, poput Evropske komisije i Evropskog parlamenta.
Ukoliko bi stav Francuske bio usvojen, ECB bi po svom karakteru postala nalik političkoj instituciji, podložnoj uticaju vlada država članica. U odbačenom ustavu EU bilo je predviđeno da banka dobije specijalni status, uzimajući u obzir potrebu za njenom nezavisnošću. Takvo rešenje, međutim, ne postoji i u predloženom ugovoru koji države članice sada dovršavaju.
Nemačka, najveći branilac nezavisnosti banke, smatra da bi ECB trebalo da ima poseban status, navodi francuski dnevnik Mond. Šef ECB Žan-Klod Triše takođe je lobirao da banka sačuva sadašnji status. Triše je tokom leta uputio pismo Portugalu, predsedavajućoj državi EU, u kojem je istakao važnost klauzule o banci u ugovoru. „Zbog svojih specifičnosti banka ne može imati status jednak s onim kakav imaju druge institucije Unije“, pisao je Triše.
Rvanje koje se sada odigrava iza kulisa poslednja je u nizu nesuglasica Berlina i Pariza oko banke posle izbora Nikole Sarkozija za predsednika Francuske. Sarkozi je više puta kritikovao ECB zbog njene antiinflatorne politike, navodeći da rast evra škodi francuskim izvoznicima.
Nemački kancelar Angela Merkel je, međutim, jednako čvrsto branila nezavisnost banke. Pregovore o ugovoru o EU trenutno na tehničkom nivou vode pravni stručnjaci, pošto su politički dogovor države članice postigle u junu. Vlade očekuju da će saglasnost o ugovoru biti postignuta na samitu 18. i 19. oktobra i da će dokument biti potpisan u decembru.