Nezavisna produkcija u prajm tajmu

Prva je knjiga Žan-Pjera Eskenazija „Televizijske serije/ Budućnost filma?“ koja se uklapa s doktorskom tezom docentkinje Fakulteta dramskih umetnosti dr Aleksandre Milovanović, koja je izvrsno i inovativno prva promišljala prenos filmskih žanrova u žanrove TV serija pod okriljem, pored ostalog, i teorija transmedijalnosti. Druga je knjiga Dominika Mojsija. On posle knjige „Geopolitika emocija“ piše knjigu „Geopolitika televizijskih serija“ gde analizira TV serije kao polje upisa dominantnih emocija savremenog sveta: straha, nade, beznađa, ljubavi – kaže u razgovoru za Danas dr Nevena Daković, redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti i autorka pomenute knjige.

Sagovornica Danasa ističe da nakon ove dve knjige sledi i knjiga eseja u kojoj će se naći veliki broj tekstova o domaćim i regionalnim TV serijama“ i nastavlja:

– Domaće TV serije ovde su predmet analiza antropologa, teoretičara medija, sociologa, teoretičara književnosti, proučavalaca popularne kulture i onih malobrojnih koji se bave studijama publike. Najveći broj članaka posvećen je serijama starije proizvodnje, koje su ostale trejdemark kvaliteta Jugoslovenske radio-televizije kao što je Pozorište u kući. To je naš prvi socijalistički porodični sitkom, što mu daje težinu i integritet za razmatranje. Neki autori se bave temom akulturacije i „licencnih“ serija. U prvom slučaju reč je o serijama koje su inspirisane stranim uzorima, recimo Lisice su inspirisane serijom Seks i grad i primer su „amerikanizacije“ srpske TV serije, dok su Žene sa Dedinja rađene po uzoru na Očajne domaćice, ali sa primesama „fimejl bondinga“ i tematike koju je promovisao Seks i grad. U drugom slučaju reč je o serijama poput serije Na terapiji koje su rađene prema rigoroznim obrascima originalne produkcije uz odobreno prilagođavanje imena likova, mesta i detalja lokalnog ambijenta – kaže dr Daković.

Razgovor sa profesorkom Daković iskoristili smo i da bismo je pitali o fenomenu veb serija.

– Prvi put smo u prilici, kaže ona, da cela jedna generacija prati rađanje fenomena TV serija pa može teorijski da ga promišlja i istorizuje. U pitanju je novi format serija koje ne idu u epizodama već u vebizodama, kako ih nazivaju. U ovom domenu naša serija Samo kažem, namenjena tinejdžerima i publici dvadesetih godina, koja nam pokazuje isečak iz njihove svakodnevice, ali uz specifičnosti formata što nameće emitovanje na vebu, svetski je priznat i prepoznat kvalitetan primer.

Značenje veb serije, kakva je Samo kažem, sa epizodama trajanja oko deset minuta treba razlikovati od onog proširenijeg značenja veb serija – serija koje su dostupne prvenstveno na vebu ili su ekskluzivno napakovane na veb platformu odakle ih možete povući po sopstvenom nahođenju. Sinonim za takvu vrstu serija je praksa Netfliksa koja počinje da se širi ili u varijacijama pojavljuje svuda u svetu. Vrlo je interesantan primer prikazivačke šeme hrvatske serije Crno-bijeli svijet koja ide u klasičnom formatu od 55 minuta po epizodi, ali koja je zbog željenog delovanja na gledaoce emitovana četiri dana nedeljno – znači više po modelu sitkoma ili pak kao veb serija čiju sezonu možete da odgledate za dva dana. Ta promenjena prikazivačka šema koju su nametnule veb serije sada je dovela do promene navika publike koja nije obavezna i ne želi svakog dana u isto vreme da se druži sa svojim omiljenim junacima. Umesto toga, sve više postajemo ovisnici o pirateriji. Čekamo da se završi cela sezona, da „svučemo“ sa veba osam do 10 epizoda i onda ih u kratkom vremenu pogledamo, što, naravno, ima potpuno drugačije afektivno i intelektualno dejstvo na nas i traži drugačije promišljanje serija“, objašnjava naša sagovornica

Clio najavljuje i knjigu „Od geopolitike do geokritike“ koju ćemo imati prilike da čitamo pred Beogradski sajam knjiga.

Ova knjiga će osvetliti mapu evropskih TV serija, regionalnih i domaćih, na nov način progovoriće o američkim klasičnim serijama i produkciji van severnoatlantskog kulturnog prostora ali će i iščitati samosvest i metamedijski sloj, tj. odnos i promišljanje novih i starih medija i TV serija. Promene, prirodne ili ne, koje nas očekuju pak idu u dva pravca: sve brojnijih kombinacija formalno nezavisnih produkcija koje nalaze dobar „slot“ u programu, dakle, koliko i produkcije RTS-a zastupljene su u udarnim terminima, a istovremeno dolazi i do „demokratizacije“ mogućnosti emitovanja i gledanja postavljanjem TV serija na portale javnog servisa kao što je već pokazala dobra praksa HRT-a – zaključuje profesorka dr Nevena Daković.