Nastavnici svakog meseca zakinuti za 40.000 dinara

Predsednik tog sindikata Dušan Kokot ukazao je da veliki broj zaposlenih ima ugovorenu zaradu znatno ispod minimalne, ali se ona nezakonito dotira do minimalca.

Kako je pojasnio, korekcija do minimalne zarade zapravo znači da poslodavac isplati osnovnu zaradu, koja je proizvod osnovice i pripadajućeg koeficijenta, a zatim se kao korekcija do minimalca dopunjuje koliko kome treba.

Kokot je precizirao da fizički radnik sa najnižim koeficijentom 5,99 mesečno zaradi 22.961 dinara, a zarada za mart mu je korigovana za 14.062 dinara, dok spremačici sa koeficijentom 6,3 zaradi 24.148 dinara, a na ime korekcije dobije još 12.876 dinara.

Zaposleni sa koeficijentom 9,16 zaradi 35.110 dinara i zarada mu se koriguje za 1.913 dinara.

Na kraju svi ovi zaposleni nose kući istu platu iako su im koeficijenti bitno drugačiji.

– Da bi zaposleni sa koeficijentom 5,99 zaradio minimalnu zaradu neophodna osnovica za obračun plate bi trebalo da iznosi 6.180 dinara, dok je trenutna osnovica utvrđena odlukom Vlade Srbije 3.833 dinara. Kada bi osnovica bila u skladu sa zakonom tada bi profesor sa sedmim stepenom stručne spreme imao startnu platu 107.040 dinara . Taj isti profesor trenutno ima osnovnu platu od 66.400 dinara, što znači da je svako od njih zakinut za preko 40.000 dinara mesečno – naveo je Kokot.

On je kao osnovni razlog nezakonitog obračuna plate to što zarade u obrazovanu svake godine sve više zaostaju za minimalnom zaradom.

Tako je samo u poslednjoj godini minimalna zarada porasla za 9,4 odsto dok je uvećanje u obrazovanju iznosilo sedam odsto.

Zbog te pojave i korekcije do minimalca svake godine još neka kategorija zaposlenih ostaje ispod granice minimalne zarade ili joj se dodatno približava.

Kokot je istakao da, ukoliko se ovaj trend nastavi u narednih 10 godina, minimalna zarada će stići profesora, te će u sistemu obrazovanja svi zaposleni, nevezano od toga koji posao obavljaju, primati minimalac.

Kokot je precizrao da je u poslednjih osam godina minimalna zarada nominalno porasla za 75 odsto, dok je osnovica u obrazovanju minimalno porasla za 61 odsto.

On je podsetio da je pokrenuto nekoliko hiljada sudskih sporova zbog toga što zaposlenima koji primaju minimalan lični dohodak nije isplaćen regres i topli obrok, a u Vrhovni kasacioni sud je već doneo mišljenje da ovi dodaci ne mogu da budu sadržani u minimalnoj zaradi.

– U policiji i vojsci je osnovica minimalac plus 10 odsto, tamo je nemoguće da dođe do nezakonitosti. Kako je moguće da država taj problem prepoznaje kada govorimo o vojsci i policiji, a ne prepoznaje ga kada govorimo o obrazovanju i zdravstvenim radnicima? Da li je to pokazatelj da država reaguje samo na pritisak i na silu i da mi treba da obučemo maskirane uniforme i da se naoružamo da bi zakoni i za nas važili – upitao je Kokot.

On je pozvao resorna ministarstva i Vladu da se dozovu pameti i da prestanu da troše budžetski novac na gluposti.

– Nećemo više ćutati, svakog meseca ćemo da ih tužimo, za svaku nepravilnost, pa kada za 100 dinara budu morali da plate 100.000 dinara sudskih troškova valjda će se neko u ovoj državi setiti da je to van pameti i valjda će neko odgovarati za nenamensko trošenje novca – istakao je Kokot.

Tužbe i zbog Bus-plusa

Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija, ukazala je da su prosvetni radnici u Beogradu oštećeni jer su primorani da uzimaju Bus-plus, umesto da im se isplati novčana naknada za prevoz, na šta po Zakonu o radu imaju pravo. Ona je kazala da su se ovim povodom obraćali Sekretarijatu za obrazovanje, u kome im je rečeno da su u pravu, ali da ne mogu ništa da urade jer ne da Grad. Dimitrijević je rekla da je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić ignorisao zahtev beogradskih prosvetara i najavila da je već počelo podnošenje tužbi kako bi zaposleni u školama dobili ono što im po zakonu pripada.