Nezavisno Kosovo ključna posledica bombardovanja

– Premijer Vojislav Koštunica i više članova Vlade Srbije iz njegove DSS prisustvovali su juče parastosu koji je žrtvama Nato bombardovanja u crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu služio episkop hvostanski Atanasije Rakita sa sveštenstvom ovog beogradskog hrama. Pored više desetina građana, pomenu su prisustvovali ministri za KIM, vera, prosvete i rudarstva i energetike Slobodan Samardžić, Radomir Naumov, Zoran Lončar i Aleksandar Popović, kao i zamenik predsednika Skupštine Beograda Milorad Perović i akademik Matija Bećković. U Crkvi su bili i ambasador Srbije u Italiji i bivši predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković- Ivić i direktor vladine Službe za ljudska i manjinska prava Petar Lađević.

Sejdiju i Tači večno zahvalni Alijansi

Predsednik i premjer Kosova Fatmir Sejdiju i Hašim Tači izrazili su „večnu zahvalnost NATO“ zato što se „deveta godišnjica bombardovanja srpskih vojnih i policijskih ciljeva obeležava u nezavisnom i međunarodno priznatom Kosovu“. Sejdiu tvrdi da se „ovaj veoma važan datum u savremenoj istoriji Kosova obeležava sa ispunjenim snovima mnogih generacija koje su se angažovale za nezavisno i suvereno Kosovo“. Tači je poručio da su „demokratski svet i NATO dali istorijski doprinos oslobođenju Kosova“, a da je „24. mart početak nove epohe za Kosovo“.

U govoru posle molitve za „duše nevino postradalih od ruku zločinaca – 3.500 poginulih pod bombama NATO i oko 2.000 ubijenih kasnije na KIM u uslovima stvorenim bombardovanjem“, vladika Atanasije upozorio je da „ovom svetu najviše preti odsustvo istine, bez koje vlada poredak laži, mraka, prevare i zla“.

Ispravna odluka Karle del Ponte

– Vladika Atanasije, u kraćem razgovoru s novinarima, kao dokaz da će „istina pobediti“, naveo je činjenicu da je i „Karla del Ponte progovorila o zločinima nad kosovskim Srbima“. Vladika Atanasije kaže da „Del Ponte tu istinu nije mogla da izgovori ranije, jer je bila uključena u zadatak koji je trebalo izvršiti“, ali da ceni to što je „ona na kraju progovorila istinu, što će učiniti i svi oni koji su učestvovali u bombardovanju kad budu mislil bi da je cilj ostvaren ili kad uvide da su nemoćni da ostvare svoje zamisli“.

– Neki ljudi, nažalost, nemaju poverenja u istinu. Ali, evo, pokazuje se već i danas da istina, ma koliko bila ugrožavana od silnih, napreduje. Mi se kao hrišćani borimo za istinu tako što po istini živimo u ljubavi i volimo svakog božjeg stvora. Znamo da su s nama srca mnogih pripadnika onih naroda, čiji su nas bombarderi napali, i molimo se Gospodu da obrati srca onih koji istinu ne znaju, da bi videli stradanja nevinih – poručio je vladika Atanasije.
On je apelovao na „sve građane naše otadžbine da budu sa istinom i da se mole Bogu za ceo svet, uključujući i one koji su činili zlo“.
Dragan Šutanovac, ministar odbrane u Vladi Srbije, juče u Zemunu položio je venac na spomenik pripadnicima Vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane. U okviru obeležavanja devete godišnjice NATO bombardovanja, u kome je stradao 41 pilot i pripadnik PVO, vence su položili i članovi porodica poginulih, s kojima je Šutanovac razgovarao. Ministar odbrane se u Komandi vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane susreo i s pilotima koji su 24. marta pre devet godina prvi stali u odbranu otadžbine. On je odluku NATO da bombarduje SRJ ocenio kao „najcrnju odluku u savremenoj istoriji Alijanse i Srbije“.
Pukovnik Nebojša Đukanović, bivši komandant 127. lovačke avijacijske eskadrile, koja se prva suprotstavila neprijatelju, podsetio je na to da je 24. marta izvršeno 15 letova „migovima 29“ i da su tada poginula dva pilota – major Zoran Radosavljević i pukovnik Milenko Pavlović, objavljeno je na sajtu Vlade Srbije.
Zoran Alimpić, vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda, juče je položio cveće i zapalio sveću na spomen obeležju „Zašto?“, u znak sećanja na 16 radnika RTS koji su poginuli u NATO bombardovanju. Alimpić je ovaj spomenik, na koji su cveće položili i članovi porodica poginulih, nazvao „jednim od najtužnijih mesta“ i izrazio nadu da se takvi događaji više nikada neće ponoviti.
Radmila Hrustanović, pomoćnik v.d. gradonačelnika Beograda, položila je juče ujutru cveće na grob četvorogodišnje Milice Rakić, na Batajničkom groblju, a potom i na spomen-obeležje pripadnicima Protiv-vazdušne odbrane stradalim u odbrani Beograda. Milorad Perović, zamenik predsednika Skupštine grada, položio je venac na spomen-obeležje u Ulici Jovana Marinovića, gde su stradala sedmorica pripadnika Gardijske brigade i troje pacijenata Kliničko-bolničkog centra „Dragiša Mišović“.
Godišnjica je obeležena i na Kosovu. Na jučerašnjem protestu podrške srpskim pripadnicima Kosovske policijske službe, koji su posle jednostranog proglašenja nezavisnosti napustili KPS, Srbi iz Gračanice obeležili su i devetu godišnjicu početka Nato bombardovanja. Skup je započeo oglašavanjem sirena za vazdušnu opasnost, a u ime meštana centralnog dela KIM Siniša Đorđević je poručio da je „cilj bombardovanja bio stvaranje NATO države na Balkanu, što Srbi neće dozvoliti“, javlja KIM radio iz Čaglavice koji prenosi i istovetan stav svih političkih lidera kosovskih Srba da je „NATO bombardovanje otvorilo put ka nezavisnosti“.
Na spomen-obeležje i pred kapelom stradalima tokom NATO bombardovanja 1999. u Nišu juče su polaganjem cveća poštu žrtvama agresije odali predstavnici grada, Nišavskog okruga, vojske, policije, Udruženja boraca 1999, organizacija za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova i predstavnici mnogih udruženja građana. Komemoracija žrtvama bombardovanja održana je i u kasarni „Mija Stanimirović“ pored spomen-obeležja stradalim pripadnicima 211. oklopne brigade.
U krugu kasarne u Prokuplju juče je položeno cveće na spomen-ploču vojniku po ugovoru Bobanu Nedeljkoviću, prvoj žrtvi NATO bombardovanja u ovom mestu, dok su u Somboru položeni venci na Spomenik žrtvama ratova 1990-1999. i na grob zastavnika Radovana Medića – prve žrtva NATO bombardovanja u Srbiji, koji je poginuo 24. marta 1999. na somborskom aerodromu.
Socijalistička partija Srbije, koja je u vreme bombardovanja bila na vlasti, saopštila je juče da „srpski narod takođe ne sme da zaboravi da je osnovni cilj NATO agresije bio da se ovlada delom, ako ne i celom teritorijom naše zemlje“, što potvrđuje i pokušaj da se „suverenoj Srbiji nasilno i jednostranim priznanjem nezavisnosti otme deo teritorije“.