Nezavisno regulatorno telo u visokom obrazovanju se ukida

Srđan Stanković, član ekspertske grupe za visoko obrazovanje u Savetu Evrope i bivši predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kaže da ovaj zakonski predlog Srbiju vraća 20 godina unazad.

– Nacionalni savet za visoko obrazovanje je dosad bio nezavisno regulatorno telo koje je birala Skupština Srbije i koji je zajedno sa Komisijom za akreditaciju i KONUS-om bio na liniji nezavisnih institucija. Ja sam kao član ekspertske grupe za visoko obrazovanje Saveta Evrope sa ponosom pričao na plenarnim sednicama kako Srbija ima najdemokratskiji zakon o visokom obrazovanju, ali u nacrtu novog zakona to više nije tako. Nedopustivo je da se ukida regulatorno telo koje treba da bude nezavisno od ministra i Vlade, posebno u procesu pridruživanja naše zemlje EU – kaže Stanković.

On podseća da po važećim propisima Nacionalni savet, na predlog KONUS-a, bira Komisiju za akreditaciju (KAPK), koja je takođe nezavisna od Ministarstva prosvete. Međutim, prema nacrtu novog zakona, KAPK bira upravni odbor Nacionalnog akreditacionog tela, koji takođe imenuje Vlada. Time se, ukazuje Stanković, derogira mesto i značaj Komisije koja može da bude instrument u rukama birokratskih struktura za različite zloupotrebe.

Generalni sekretar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Miodrag Popović smatra da bi bilo bolje da je zadržano rešenje da Komisiju za akreditaciju bira Nacionalni savet.

– Meni je problematičan predlog da upravni odbor Nacionalnog akreditacionog tela, kao vrlo usko telo od pet članova koje imenuje Vlada, bira Komisiju za akreditaciju. Ona ima odgovornu ulogu i treba da bude nezavisna. Što se tiče predloga sa Vlada bira Nacionalni savet, slažem se da bi time bila delimično narušena njegova autonomija, ali ne previše, jer bi većinu članova i dalje predlagao KONUS – ističe Popović.

On kaže da je pitanje finansiranja Komisije za akreditaciju u nacrtu bolje rešeno, te da ubuduće ne bi trebalo da imamo problema sa međunarodnim organizacijama čija je KAPK članica, koje su iznosile primedbe na njenu finansijsku zavisnost. Popović kao sporno ističe i to što je u novim zakonskim rešenjima ukinut akt upozorenja, napominjući da je to u suprotnosti sa mišljenjem Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koji smatra da visokoškolskoj ustanovi treba dati mogućnost da popravi nedostatke. Popović pretpostavlja da će zbog ukidanja akta upozorenja Nacionalni savet, kao drugostepeni organ, biti zatrpan žalbama ustanova kojima je odbijena akreditacija.

Akademik Dušan Teodorović, predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU, ne vidi suštinske promene u odnosu na postojeći zakon i ocenjuje da je nacrt pisala „birokratska ruka“.

– Ovim zakonom se Srbija definitivno odlučuje da organizuje univerzitete na potpuno različit način od najrazvijenijih zemalja sveta. Zakon ne spominje ideju integrisanog univerziteta. Nastaviće se sa praksom da referate za izbor u zvanje pišu prijatelji i kolege kandidata. U svetu to rade nezavisne, anonimne komisije, sastavljene od eksperata iz različitih zemalja. Konkursi za nastavnike će i dalje da budu formalni i uvek će prednost da dobije kandidat koji već radi na fakultetu. Povratnicima iz inostranstva sa svetskim rezultatima biće i dalje onemogućen ulazak na srpske univerzitete – navodi Teodorović, napominjući da se ni ubuduće dekani i rektori neće birati na osnovu konkursa, kao svuda u svetu, već na osnovu lobiranja.

Doktorati bez kontrole

Akademik Dušan Teodorović ističe da će se nastaviti praksa masovnog upisa na doktorske studije.

– Zakon nije definisao uslove pod kojima doktorat može da se brani na nekom univerzitetu. Jedan od mogućih uslova bi mogao, na primer, da glasi da univerzitet ispunjava uslove da se na njemu brane doktorske disertacije ukoliko je ukupan broj citata nastavnika univerziteta u svetskoj literaturi veći od 10.000 – kaže Teodorović.